Литургијско сабрање на Жабљаку

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије служио је, на празник Светог Кирила Словенског, у суботу 27. фебруара 2021. Свету Архијерејску Литургију у храму Преображења Господњег на Жабљаку.

Литургијско сабрање на Жабљаку

Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије и Митрополије, уз молитвено учешће вјерног народа жабљачког краја.
Сабранима се ријечју архипастирске бесједе обратио Преосвећени Епископ Јоаникије, честитајући данашњи празник Светог Кирила Словенског, а братству Радојевића славу.

„Многи данас прослављају Светог Кирила Словенског, просветитеља равноапостолног, овдје на Жабљаку братство Радојевића, које је поријеком из Мораче. У своје вријеме су доселили на Жабљак али славу мијењали нијесу. Мијењало се у нашем народу мјесто боравка, сеобе су биле, мијењало се, понекад, презиме, али слава ријетко“, казао је Владика.

Он је додао да, прије тридесет година, нико није могао да повјерује да ће народ са Жабљака, дјеца и омладина, доћи у оволиком броју у цркву, да се Богу моле и да ће храм Преображења Господњег изгледати овако лијепо.

„Дурмиторци памте како је он изгледао прије 30 и више година, кад се служило једном годишње. Било је то вријеме богоотступништва, богоотпадништва и ругања са светињом, али Господ је дуготрпељив и многомилостив, па данас, не само да имамо овај храм обновљен и лијепо украшен, него имамо народа у цркви, дјеце и омладине, то је љепота Божја видјети. Сугурно да ова света служба много значи у њиховом животу, јер ће када осјете љепоту дома Божјег, увијек, ићи да чују ријеч Божју, а кад та љепота уђе у њихове душе, њихова срца, онда ће да процвјетају сваком добром навиком, добром нарави, добрим дјелима, лијепим понашањем“, бесједио је Његово Преосвештенство.  

То је све наука Светог Оца нашег Кирила Словенског, на чије житије је подсјетио Владика.

„Он је од дјетињства био даровит, очигледно да је Божји промисао подејствовао, па је лако учио све језике, још, у то доба, без икаквих помагала које данас пружа човјеку техника. Врло лако је учио језике, па је као Грк знао јеврејски, арапски и тадашњи словенски језик. Бог га је као Божјег угодника, препуног знања, мудрости, духовног искуства одредио да буде апостол словенских народа. Он је претходно, био чувени професор у Цариграду, још као млад човјек проповиједао Јеванђеље на Истоку. Одатле почиње просвећивање руског народа са Херсона, са Црног мора и остале словенске народе, које су Света браћа Кирило и Методије научили правој, истинитој вјери“, навео је Епископ Јоаникије.

Они су словенским народима дали и писмо, просветили нас, по ријечима Преосвећеног Владике, духовно и културно.
„Са примањем вјере православне истовремено смо се описменили и од тада, па до данас, нарочито, од Светог Саве на овамо, за нас су вјера, просвета и култура нераздвојне. На тим вриједностима стоји све, стоји идентитет једног народа, стоји његова историја, његова држава и његова будућност“.

„Нека Господ, молитвама Светог Оца нашег Кирила, који је први велики просветитељ, заједно са својим братом Методијем, словенских народа и зато су названи равноапостолни, веома поштовани код свих Словена, особито код браће Бугара и Руса. Код нас нешто мање, али су они поштовани и код Чеха, Словака, Пољака, нарочито православних, јер су они доживјели велике непријатности од латинског свештенства, које је проповједало Јеванђеље у словенским земљама, па је, већ, тада, иако смо били једна Црква, почело неко раслојавање, ко ће коме припасти, да словенски народи не припадну Цариграду, него Риму. Хвала Богу, већина словенских народа је у православној вјери од Светог Кирила и Методија до дана данашњег и тако то треба да остане“, закључио је Владика Јоаникије, поручивши да разлике словенских народа чине, заправо, наше богатство, а не да повод да нас дијеле. 

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe