Прослављена храмовна слава Саборног храма Светог Симеона Мироточивог у Беранама
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, поводом празника Светог Симеона Мироточивог, храмовне славе Саборног храма који се гради у Беранама, Свету Архијерејску Литургију, у цркви Преображења Христовог у четвртак 29. фебруара 2020.
Владици је саслуживало свештенство беранског намјесништва и монаштво Епархије са којима и братија манастира Драганац на Косову и Метохији са архимандритом Иларионом. У литургијском сабрању молитвено је учествовао, у великом броју, вјерни народ Берана и околних мјеста.
Празник Светог Симеона Мироточивог сабранима је, ријечима архипастирске бесједе, честитао Преосвећени Епископ Јоаникије, рекавши да је ово велики празник у којем славимо оног Божјег угодника, који је стао на чело нашег народа крајем 12. вијека и извео нас на историјску сцену.
„Од њега потиче сваки напредак у нашем народу. Иако је владар он је био мученик за вријеме свог земаљског живота, јер је ратовао и трудио се непрестано и сву своју снагу, све своје умне и физичке силе потрошио на славу Божју, за спас и добро свог народа. Свети Стефан Немања, у монаштву назван Свети Симеон Мироточиви, велики Божји угодник, велики ктитор, он је први који је у нашем роду подигао велике и славне задужбине: Ђурђеве Ступове у Расу, Светог Николу и Пресвету Богородицу у топличком крају и манастир Студеницу, а једна од првих светиња био је манастир Вољавац поред Бијелог Поља. И то је његова задужбина, као и многе друге“, казао је Владика.
Навео је да је са сином, монахом Савом, а касније архиепископом, подигао и манастир Хиландар.
„Родио је синове светитеље, Божје угоднике, велике историјске личности. Био прави владар, прави Божји угодник, треба нагласити, и прави родитељ. Био вођ, или боље да кажемо, вожд свог народа и у вријеме свог земаљског живота, а и после своје блажене кончине. Њега је Бог прославио и ставио га на чело српских светитеља заједно са Светим Јованом Владимиром“.
„Он предводи наш род до дана данашњег, а то је могуће зато што се везао за Онога Који је Глава Цркве, Који је и прошлост, и садашњост и будућност, за Господа Исуса Христа. Као светитељ Божји он је увијек ишао напријед, увијек гледао у будућност, у Царство небеско. Он и данас нас предводи“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки.
Данас храмовну славу слави и Саборни храм Преподобног Симеона Мироточивог, који се гради у Беранама, престони храм Епархије будимљанско-никшићке.
„Хвала Богу, помоћу Светог Симеона и добрих људи, овај храм се полако завршава. Било је доста пауза, нашег несналажења, неприлика, немаштине, али, даде Бог те добри људи помогоше. Доста се до сада урадило с обзиром на то какве су прилике. Још мало, па, ако Бог да, завршавамо. Надамо се да ћемо прву свету службу у овом светом храму одслужити за Васкрс. Потрудићемо се да још понешто уредимо, да оспособимо храм за ту свету службу, да се овдје саберемо, али нека нас Господ све обједини под молитвеним плаштом Светог Симеона Мироточивог, да нас он заштити, укријепи, оснажи и упути правим јеванђељским путем, јер је он био, заиста, јеванђељски човјек у свему“.
„Увијек тежио за Христом, када један циљ постигне он стреми даље, као што говори Свети апостол Павле: Оно што је за мном остављам, а стремим вијенцима Царства небеског. Тако је и Свети Симеон до краја свог живота, од владара и ратника, творца државе, великог ктитора, касније великог родитеља, најугледнијег у нашем роду, који је такве синове родио и васпитао, а онда је све то оставио ради Царства небеског и примио монашки чин. Оставио своју задужбину Студеницу и отишао на Свету Гору Атонску, остављајући све што је земаљско, увијек стремећи за Христом, да Њега задобије, да се Њим овјенча“, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Данашње литурског сабрање увеличао је радосни чин крштења маленог Симеона, сина свештеника Слободана Радојевића, пароха рожајског.
Освештан је и преломљен славски колач. Домаћини славља били су Новак и Небојша Јововић заједно са Колом српских сестара из Берана, који су са пуно љубави припремили послужење, уприличено после литургијског славља.
