Манастир Вољавац прославио ктиторску славу – Светог Симеона Мироточивог

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Теодосије служио је, у понедјељак 24. фебруара 2020. поводом ктиторске славе – Светог Симеона Мироточивог, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Вољавац код Бијелог Поља.

Манастир Вољавац прославио ктиторску славу

Саслуживало је више свештеника и монаха, а литургијском сабрању присуствовао је и молитвено учествовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Теодосије, који је казао да је велика радост што су се данас сабрали у овој древној свештеној обитељи, посвећеној Мајци Божјој, да учине службу Богу и да кроз свету Литургију потврдимо да смо сви ми тијело Христово, да смо Црква Божја.

„Данас прослављамо ктитора ове свете обитељи Преподобног Оца нашег Симеона Мироточивог, великог владара Стефана Немању који је родоначелник светородне лозе Немањића, могло би се рећи равноапостолни и родоначелник српског рода. Од њега је све потекло што је славно, добро и честито у нашем народу“, указао је Владика Теодосије.  

Свети Немања, подсјетио је Владика, у монаштву Симеон Мироточиви, је попут старозавјетног патријарха и оца нашег Аврама чуо глас Божји да изађе из свега у чему је био он и његов народ и да крене у обећану земљу да служи Господу.

„Као што је Аврам вером пошао у непознату обећану земљу, тако је и Стефан Немања, такође, чуо глас Божји и оставио све ово световно, пожелевши да целог себе преда Богу, да узме Крст свој и да крене за Господом, да, на неки начин, поништи себе земаљског да би себе остварио у вечном животу, у Царству небеском“.

„Али, не само себе, него и своје потомство. Као што је Аврам благословен у његовом многобројном потомству, тако је Свети Симеон Мироточиви благословен у његовом потомству. Ако можемо јеврејски народ да зовемо изабрани народ Божји старозаветни, свакако, захваљујући Светом Симеону Мироточивом и Светитељу Сави и свим Светим у роду нашем, владарима, патријарсима, епископима, подвижницима, мученицима, и српски народ се може назвати новоизабраним, новозаветним народом Божји“, констатовао је Преосвећени Епископ Теодосије.

Појаснио је да је српски народ, такав какав је, пошао за Господом и служи Господу. Ни Јевреји нису, устврдио је он, били увијек најбољи пред Господом, али их је Он волио, исправљао и враћао себи.

„Тако и нас Господ вазда враћа себи, јер нас је заволео и ми смо Њега заволели и сјединили смо се, причешћујући се Телом и Крвљу Господа нашег. То је завет, успостављен са Богом за који можемо да захвалимо највише Светом Симеону Мироточивом, његовом сину Светом Сави и онима који су после њих сачували тај завет. Симеон Мироточиви има своје потомке Свете који настављају његово учење, његово дело и они сами подижу задужбине Богу и опредјељују се за Царство небеско“, бесједио је Његово Преосвештенство владика Теодосије.

Истакао је да се Свети Симеон опредјелио за Царство небеско, оставио владарски престо, примио монашки постриг, указујући тако свом народу на оно што је много вредније, љепше и вредније него што је земаљски, пролазни живот.

„И ми следујемо његовом примеру, и ми слушамо његову реч која извире из светог Јеванђеља и као што је он био послушан Господу, тако и ми да будемо послушни њему, а преко њега и Господу“.

„Ова светиња је једно од дела великог владара и Божјег слуге Светог Симеона Мироточивог, а данас слави и лавра Студеница, која је посвећена Успењу Пресвете Богородице, слави и манастир Хиландар, такође, посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, слави и манастир Ђурђеви Ступови, једна од првих његових задужбина у Епархији рашко-призренској одакле ја долазим“, навео је Владика.
Поручио је да смо ми срећан и благословен народ што имамо таквог праоца коме можемо да следујемо и да његову ријеч држимо, испуњујемо и творимо.

„Нека би Господ ову свету обитељ учврстио, мати Харитину која је учинила велику жртву послушавши Епископа свога, дошла овде да устроји монашки живот. Да јој Господ подари сестринство и њој подвиг и спасење на њеном путу за Христом“.

„Хвала Владико на благослову да служимо данас овде у овој светој обитељи. Ово је за нас велики дар Божји да смо данас сви овде заједно и да нас Господ овако све, како се овде у заједници на Литургији сабирамо, да нас Господ сабере  Царству небеском са Светим Симеоном, са Светим Савом, са светим мученицима Божјим да би прослављали име Божје свето кроз сву вечност“, закључио је Епископ рашко-призренски Г. Теодосије.

Благосиљан је и преломљен славски колач у славу Преподобног Симеона Мироточивог Стефана Немање, ктитора древне вољавачке светиње, која је посвећена Рођењу Пресвете Богородице.

Поводом ктиторске славе манастира приређена је трпеза љубави.

 

 

Srpska pravoslavna crkva

Sveviđe