Велика је власт и смјелост Светог Саве пред престолом Божјим
Послије вечерње и петохлебнице је прочитан и Акатист Светом Сави, а у истом храму сјутра, 2. фебруара, ће бити служена Литургија. Реликвије Светог Саве вјерници у Бијелом Пољу ће моћи да цјеливају до 14. часова, послије чега ће Литија бити настављена према Ђурђевим ступовима у Беранама.
У цркви Светих Апостола Петра и Павла, данас око 16 сати, су стигле реликвије –крст, епитрахиљ и жезл првог српског Архиепископа и просвјетитеља Светог Саве, по благослвову његовог високопреосвештенства Митрополита Господина Амфилохија и његовог преосвештенства “пископа Будимљанско- никшићког Јоаникија.
Тако је велики број вјерника окупљених у цркви имао прилику да цјелива крст, епитрахиљ и жезл Светог Саве, који се чувају у манастирима Морача, Савина и Цетињском манастиру.
Вечерњу молитву са Петохлебницом је служио протојереј ставрофор Мираш Богавац, уз саслужење монаштва и свештенства те епархије и игумана манастира Подмаине Рафаила Бољевића са братсвом, који су донијели велике Светиње у Бијело Поље.
Послије вечерње и Петохлебнице је прочитан и Акатист Светом Сави, а у истом храму сјутра, 2. фебруара, ће бити служена Литургија.
Реликвије Светог Саве вјерници у Бијелом Пољу ће моћи да цјеливају до 14. часова, послије чега ће Литија бити настављена према Ђурђевим ступовима у Беранама.
Протојереј Дарко Пејић је у својој бесједи подсјетио да је и саборни храм Светих Апостола Петра и Павла, подигнут рукама, снагом и љубављу Светих Немањића И остављен светом роду нашем српском, да се у њему окупљамо славимо и призивамо Бога.
„Ево нас у храму у који је некада давно крочила нога Светога Саве, да окупљени кажемо и узвикнемо: Добро нам дошао Свети Саво! Знамо ми да Свети Сава никада није ни одступио од свога рода, али јесмо ми, на жалост. И слава Богу, ево му се враћамо. Благодаримо високопреосвећеном митрополиту Амфохију и његовом преосвештенству Епископу Будимљанско-никшићком Јоаникију, што су њиховим благословом ове светиње вечерас у овом светом храму. Погледајте какве дивне Светитеље црква славу у ове дане, почев од празника Богојављења, Божића, Светог Јована Крситеља, нашег Светог Саве. У ове дане славимо и Светог Антонија Великог, Светог Јефтимија Великог, Светог Макарија Египатског и многих других духовних дивова, који су велики због великог Христољубља. Христољубље и човјекољубље рађају трудољубље“, бесједио је о. Дарко.
Он је казао да сви вјерници треба да дођу у овај свети храм и да се заједно поклонимо Светом Сави.
„ Немојмо, браћо и сестре, да жалимо труда. Потрудимо се да сви дођемо да се поклонимо Светом Сави, да га замолимо да Крстом својим закрсти најприје овај наш храм, град и ову земљу. Да нас епитрахиљем својим освети и посвети, и да жезлом својим поново додирне ову земљу и изворе. Ми смо кроз вијекове напајали се и пили са Савиних извора, ишли Савиним стопама, хранили се са Савиног поља, све нам је Савиним именом закрштено“, казао је о. Дарко.
Надахнуту бесједу о Светом Сави о. Рафаило је започео цитирајући ријечи Господње и обећање: Гдје се двоје или троје саберу и уме моје, ондје ћу и ја бити са њима.
„Он је то обећао. А поред нас сабраних у његово име ту је и Отац наш Сава, чије присуство гарантује присуство Божије и потврђује висину квалитета овог сабрања. Зато, браћо и сестре, будимо свјесни да се налазимо на светом мјесту и да је међу нама ваистину присутан Бог Емануил - Бог са људима.
Међутим, постоје одређене мистичне светотајинске шифре којима откључавамо тајну спасења или тајну цркве, јер је наша црква је тајанствена. У њу је лако физички ући, и ако хоћете није нигдје лакше ући него у православни храм. Провјерите и видјећете да је теже своје ауто паркирати онамо гдје смо га до јуче паркирали. И само ту, још увијек и биће тако, нико нас ништа не пита. Нико нас не оперећује, не умара, него ова тишина раширеног мајчинског наручја призива своју дјецу да узму `лако бреме` и запостављене трпезе – Хлеб живота, и из чаше спасења да наточе у сасуд својега срца свјетлост, истину, милост, љубав и живот. Међутим, свједоци смо сви, ево и Светог Саве великог свједока, да наш народ у задње вријеме не познаје те шифре, које слободно можемо назвати Светосавским шифрама, које, откључавају тајну цркве. Не само физички простор, него онај унутрашњи, како га Светитељи и Свети Сава називају мистични наос. Дакле овај фиизчки простор храма, али у духовном смислу постоји и онај унутрашњи, у који се не улази тако лако, али се може ући. И ко у њега уђе, он ће наћи пашу вјечну зелену, и живота у изобиљу. Тако је обећао Господ, а Он кад обећа онда је то тако. И сваки онај који посумња у те ријечи, и том сумњом друге инфицира он постаје саблазнитељ и онај који хули на ријечи Господње. `Ако сам рекао да има живота, и да ће га бити у животу, како можете да не вјерујете у те ријечи`. Како можете да се обесхрабрите, упрскос свим противним вјетровима који ево и данас дувају на наш народ. Али, зашто се колебамо, браћо и сестре, ако је Господ међу нама. Зашто да постајемо јефтина радна снага ако имамо вриједност за којом читав људски род јеца и пати, коју тражи али на погрешан начин, а то је православна Литургија, а српски народ ту тајну вијековима опитује. Не било какву вриједност него нуди врховну вриједност, дакле самога Бога. Не било какав живот него вјечни живот, и не било каква царства. Да не говоримо о овим најлонским шаторима које називамо државицама и државама. То су најлонски шатори, то има нижу вриједност од једног циркус, „бесједио је о. Рафаило.
Он је истакао да смо ми црквом, заједно са Светим Савом и Светим Лазаром научени да иштемо реалност једног другог царства, Царства небеског.
„Већ овдје из Бијелог Поља, из овог свијетлог дана, да иштемо свјетлост будућег вијека, и осмога дана. То су, браћо и сестре, све истине, то је сушта реалност.
„И наша света светосавска, апостолска, православна и Божја црква и дан данас непоколебљиво стоји иза тих обећања. Међутим, нешто је врло важно знати и данас овдје нагласити. Без Светога Саве Господ неће да нам открије тајне. Ако Светога Саву заобиђемо, ако њега не примимо онаквог какав јесте, а можемо га примити само као Апостола, Светитеља, Архијереја, Улитеља и никако другачије. Али видите, апостола, учитеља, светитеља морате примити заједно са његовом проповијешћу, учењем, са његовом науком, философијом и предањем. Ако га као таквог не примимо, онда га нисмо не само примили него ни упознали. Ту је, браћо и сестре, `прецвикован` кабл нашег живота. О квалитету живота, мимо духовног, смијешно је говорити, видите и сами гдје смо и на које гране смо спали, можда никад као данас. Међутим, има наде. Лаж је да нема наде, као што је лаж да има наде без Светог Саве. Са Светим Савом сва врата ће да нам се отворе. Јер, његова власт и смјелост пред престолом Божјим је велика. А без њега постаћемо трске које ће вјетрови лако да савијају и потапају. Зато ова Литија која је кренула, то можемо да посвједочимо, да је покренута Духом само Светог Саве, чак и мимо наше воље. Тихо, архијерејски моћно и изненадно. Без великих помпе, најава, припрема, него изненада. Баш онако како ће и Господ доћи, да види стражимо ли или смо поспали. Јер `не знамо дана ни часа када ће Господ доћи`. Ево данас Свети Сава прави смотру чекамо ли ми Господа или чекамо боље дане, боље влада или уређења.. . Зато имамо овдје нешто што је веома битно, битније од крви, то су ријечи Светога Саве. Имамо епитрахиљ, крст и његов пастирски жезл, све символ до симбвола. Међутим, оно што је нама данас најпотребније јесу његове ријечи, да чујемо Светога Саву, „ бесједио је о. Рафаило.
Он је поручио вјерницима да ће, благословом Светог Саве, на поклон добити књиге „Жичка бесједа о правој вјери“, које је Вјерују Светога Саве, уз мали билборд- извод из те бесједе, „Живот Светог Саве“ владике Николаја Жичког.
О. Рафаило је упозорио да ћемо, уколико будемо вјеровали како нас Свети Сава учи имати његов благослов умјесто проклетства.
„Чувајте је, немојте да је потцијените, немојте да заврши у дневним новинама, истакните је чувајте, цјеливајте и читајте са пажњом. У њу ћете добити један билборд – извод исте те бесједе, у којој нас Свети Сава позива да вјерујемо и вјеру и живот темељимо на темељу који је Дух Свети излио преко Светих Пророка, Светих Апостола и Светих Отаца Седам Васељенских сабора и никако другачије. А шта све то значи имате у комплетној бесједи. Предлажемо да се негдје истакне, јер од овога нам зависи очињи вид и виђење будућег вијека и свјетлости. Ако ништа друго, као визуелна протетика може да послужи тако што ћемо ово залијепити изнад екрана наших телевизора. Нека се иза ових Савиних ријечи мијењају канали, каравани, серије и четвртфинали и свега онога што нам очи суши и вади. Да гледамо и ове ријечи добро да упамтимо . Да би смо знали ко нам говори и ко је Свети Сава, јер чудесни убитачни парадокс нашег народа је да не познајемо највећег оца нашег народа. Ми о Светом Сави заправо не знамо скоро ништа. Ријетки су они који су икада прочитали његово Житије, који ишта знају о њему осим како се звао. То је трагично. Из тог незнања клијају сва погрешна, убитачна, штетна и непотребна знања. Ево нас данас све научише, говоримо по пет шест језика, а о Светом Сави скоро ништа не знамо. Да би смо истиснули то незнање ево нам другог Светог Саве- Светог Владике Николаја, који је уз нашег оца Јустина један од ријетких којима је Духом светим откривена величина Светог Саве. Јер Светог Саву је немогуће познавати ако нам га Дух Свети не открије. Како је старац Јефрем игуман Ватопедског манастира на Светој Гори, гдје се Свети Сава васпитавао скоро двије деценије рекао Србима: „Срби, ви немате појма ко је Свети Сава“. Да не би било тако браћо и сестре, ево књиге „ Живот Светог Саве“, адаптације изворног Житија, које је тврдо за наше апарате који су навикли на оне просте и једноставне фреквенције, јаке фреквенције изворног Житија његових ученика Доментијана и Теодосија. Зато је Свети Отац Николај, као чедољубиви отац, адаптирао то житије, спаковао га у чудесну и свима нама приступачну књигу „Живот Светог Саве“, коју је првобитно писао на енглеском, да упозна свијет, да зарати против оне антисрпске кампање да смо људождери и дивљаци. Он је тада изашао са личношћу Светог Саве, да се види да ми имамо духовног оца каквог други народи немају.
Вјерујте, дозвољам себи, а вјерујем да не гријешим, да је Светом Сави то сад најважније, да му се вратимо онаком какав јесте, да би нас привео Богу, онаквом какав јесте, Тројици Светој Једносушној и нераздјељивој, Оцу, Сину и Светоме Духу, коме нека је и од нас слава и сада и у вијек у вјекове вјекова Амин“, бесједио је о. Рафаило, поздрављајући вјернике ријечима Христос је међу нама.
