Поводом празника Преподобног Стевана Немање Симеона Мироточивог и прослављања значајног јубилеја – 900 година од рођења Светог оца нашег Симеона Мироточивог, утемељивача српске историје и традиције, православне вјере и духовности, Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Беране организовале су свечану академију, која је одржана у суботу 22.фебруара 2014, у сали беранског Центра за културу.
Сабрање је благословио, честитајући празник Светог Стевана Немање Преподобног Симеона Мироточивог, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
"Започели смо прославу девестогодишњице од рођења Стевана Немање, драга браћо и сестре, овом свечаном академијом, вечерашњом службом и сјутрашњом светом Литургијом. Поред започетог Саборног храма у Беранама те свечаности започели смо у светосавској Епископији будимљанско-никшићкој, која има много разлога и оних општих, на нивоу цијелог народа, и посебних, на нивоу саме Епископије да овај празник и овај велики јубилеј обиљежи и да му посвети нарочиту пажњу“.
"Ми смо овдје на постојбини Немањића, у срцу старе Рашке, данашње Црне Горе, поред велике немањићке светиње која је прославила знаменити јубилеј 800 година свог постојања и градимо Саборни храм Светог Стефана Немање у центру Васојевића, у центру Берана. Поводом тога желим да поздравим све добротворе, градитеље, приложнике, ктиторе овог светог храма, а међу нама један од највећих је г.дин Душко Бојовић и многи други наши добротвори и приложници, који су се већ уградили у ову светињу. На такав начин они саучествују у ктиторству највећег од свих ктитора српског народа Светог Стефана Немање“.
"Он је корјен не само нашим државотворцима и светитељима, него и ктиторима, познат по својим славним задужбинама, које су понос српског народа и цијелог православља од манастира Вољавца поред Бијелог Поља до Студенице и Ђурђевих Ступова и манастира Светог Николе у топличком крају и осталих бројних великих задужбина које је он, за вријеме своје дугогодишње владавине, подигао. Све то не би имало толико велики значај да он као Божји човјек није био надахнитељ свим каснијим подвижницима, државотворцима, културним дјелатницима и ктиторима у нашем народу“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Бесједу о Светом Симеону Мироточивом одржала је проф. др Лидија Томић. Она је подсјетила да је темеље српске средњовјековне државе поставио Симеон Немања, а својим државничким успјесима он је омогућио и модерни развој средњовјековне државе, те православне духовне традиције.
"Градио је и подизао манастире као задужбине и светиње, приносећи Господу захвалност и молитву. Кроз велику жртву и љубав, Стефан Немања је изграђивао земљу као "добри господин“ и "благи пастир“, као "наставник“ и "учитељ“, као неко чију су земљу неформално звали по свом творцу – "Немањина Србија“. Од тада, до данас, Стефан Немања је био и јесте родоначелник владарске династије, државотворац и визионар, бранилац рода и српског имена, свијетли примјер владарске снаге и саборности, окренут духовној вертикали чистоте и смјерности“.
"Стефан Немања се одрекао престола у највећој владарској моћи, знајући да је небеско Царство моћније од земаљског живота. Велики жупан је постао монах Симеон и тако свој крст унио у "живо предање“ и ореол преподобног живота. Стефан Немања је најзначајнија личност свог времена јер је имао визију о свом и спасењу свог народа. Уградио је себе у земаљску и небеску причу о српском народу. Пут владара, монаха и светитеља Симеона Мироточивог био је пут мудрости и светости, одлучан, храбар и светлозаран у борби за напредак државе и духовно узрастање народа“, истакла је Лидија Томић.
Први књижевни јунак у српској средњовјековној књижевности, према ријечима Лидије Томић, био је Стефан Немања, који је окарактерисан "као оснивач Српске земље и подвижник који води своје стадо духовним висинама“. У историјској литератури, додала је она, Преподобни Симеон се квалификује као "најзнатнији међу српским владаоцима 12. вијека“, заслужан за уједињење "српске земље под влашћу своје породице“, за проширење „пограничних области на истоку и југу“.
"Стефан Немања је владао тридесет и седам година и за то вријеме изградио велики број знаменитих манастира – манастире Св. Богородице и Св. Николе у Топлици, манастир захвалности светом Ђорђу – Ђурђеве Ступове у Расу, Манастир Богородице Добротворке у Студеници, Манастир Хиландар, посвећен Ваведењу Богородице. Док је подизао манастире, казује Стефан Првовенчани, "увек и непрестано слаше молбе Господу и Богу и Спасу нашем Исусу Христу и пречистој матери Његовој“.
"Слао је помоћ ("дарове“) за изградњу цркава у Јерусалиму, Риму, Барију, Цариграду, Скопљу, Солуну, Нишу, чувао вјеру и борио се против богумила. Свети Сава говори да је посједовао "Соломонову премудрост, Давидову кротост, Јосифову душевност“. Јединственост његове личности огледа се у хришћанском јединству праведности и милосрђа. Похвала Светог Саве говори да је Стефан Немања био "благи отац“, "учитељ правоверја“, "просветиоц цркава“, "служилац и љубитељ убогих“, казала је Томићева.
Прослављање Светог Симеона и на овој свечаној Академији садржи исти смисао похвале, којом се, још једанпут, подсјећамо да је Стефан Немања и данас, "наставник правоверја“, "учитељ благоверја“ и "светлило чистоте васељенске“.
"Подсјећајући се времена када је Стефан Немања у сукобу с византијском војском био заробљен, Митрополит солунски Евстатије, у својој бесједи која описује тријумфалну поворку византијског цара Манојла Комнина у Цариграду (1172), описује заробљеног Стефана Немању. Његов лик оставља снажан утисак на Евстатија и можемо рећи лијеп и снажан, чија љепота постаје духовна у сцени смрти када "онај којега се бојаху и трептаху на све стране, сад се могаше видети као један од туђинаца, убог, расом обавит где лежи на земљи, на рогозини, а камен му под главом, свима се клања, и умиљава, и проси од свих опроштаја и благослова“.
"Земаљска пролазност тијела прелила се у ријечи духовног праштања и молитве. Пут у вјечни живот освијетлила је божанска свјетлост на Симеоновом лицу када се "пребожанствени дух“ овог владара и монаха преселио у вјечни живот. Уснио је с иконом пресвете Богородице коју је тражио. На његовим грудима тада, она је и за нас, данас, најдубљи симбол Симеонове вјере и духовне усредсређености којом и ми, његови потомци, чувамо успомену на њега и његујемо вриједности које је поставио на почетку своје, и наше, историје и традиције“, закључила је на крају бесједе проф. др Лидија Томић.
У програму свечане духовне академије учествовали су: књижевници Милутин Мићовић и Радомир Уљаревић, црквени хор Свете мати Анастасије, гуслар Слободан Фемић, дјечији хор из Берана.
