Свечаност у славу и част првог Архиепископа српског Светог Саве, учитеља и просветитеља рода нашег, одржана је у суботу 1.фебруара 2014.године у Жупи Никшићкој.
Његово Преосвештенство Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, свештенство, монаштво и народ Жупе Никшићке, који су до посљедњег мјеста испунили салу Дома у Дучицама, поздравио је протојереј Василије Брборић, надлежни парох. Он је напоменуо да Жупа Никшићка другу годину за редом организује свечаност у славу Светог Саве. Задњи пут светосавска светковина, према ријечима свештеника Брборића, уприличена је 1946.године.
Сабрање је благословио Преосвећени Епископ Јоаникије. Владика је, у свом поздравном слову, истакао да Светог Саву прослављамо као човјека Божјег, апостола Христовог који нас је научио правој вјери и науку Божју укоријенио у срца своје духовне дјеце. Зато ове наше Светосавске академије, сматра Епископ будимљанско-никшићки, имају тако велики значај.
"Оне свједоче да је Свети Сава међу нама и да је његово дјело од далекосежног неизбрисивог значаја, да све оно што је радио Бог је и благословио. Треба, свакако, напоменути да је на подручју данашње Црне Горе Свети Отац наш Сава основао три Епископије: Зетску, из које је израсла Митрополија црногорско-приморска, Хумску, којој је, скоро цијелу историју, припадала Жупа Никшићка и цио Никшић, из те епархије, у своје вријеме, формирана је Епархија Светог Василија Острошког, новог Светог Саве и стару Будимљанску Епископију. Те Епископије, епископска сједишта су као извори воде живе, који су напајали наш народ живом, истинитом вјером, као извори свјетлости који су обасјавали путеве нашим прецима и давали им снаге да носе свој крст кроз мукотрпну, тјескобну историју до дана данашњег“.
"Тако ће бити и у будућности, јер је Свети Сава заслужио својим земаљским животом и подвигом да се пред престолом Божјим моли, као онај који има слободу, да се моли за нас Богу Живом, Истинитом и да његовим молитвама Господ шаље благослов, благодат и просвећење на Своју Цркву, на Свој народ. Ви, Жупљани имате нарочитог разлога да, са посебним, пијететом прослављате Светог Саву и Немањиће зато што по једном старом предању, а предање увијек крије дубљу истину, потичете од одиве Немањића. То званична историја не говори, али је у народу то предање забиљежено, о томе се пјевало и причало и, ево, хвала Богу, пјесма Светог Саве обновила се у Жупском манастиру, понајприје, па онда и у цијелом племену Жупском. Бог вас благословио“, казао је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Светосавску бесједу одржао је др Будимир Алексић. Он је истакао да је посебна част говорити о Светом Сави у Епархији коју је Свети Сава основао (1219), у којој је столовао Свети Василије Острошки, а у Жупи Никшићкој, гдје смо у окриљу манастира Светог апостола Луке, чији су темељи ударени у вријеме владавине наследника Вукана Немањића, брата Светог Саве.
"Оно што су светионици у тамној ноћи, и оно што су путокази украј путева кроз непознате предјеле, то су за нас хришћански светитељи; они нам освјетљавају животну стазу, и указују на наш крајњи животни циљ. Највећи и најомиљенији светац српског народа свих времена – несумњиво је Свети Сава. О Светом Сави као великом црквеном организатору, првом светитељу и књижевнику, вјештом дипломати и миротворцу, умјешном неимару цркава и манастира, написана је читава библиотека. Јер, Свети Сава је, несумњиво, био велики у свим тим областима људске дјелатности. Међутим, сва та његова величина спонтано је исходила из његове светости и надахнута је његовом светошћу. Светост је основна димензија његове личности“.
"Свети Сава је све своје енергије црпио из православне духовности и светости, јер је био и остао свети Божји човјек, који се безостатно идентификовао са Господом Исусом Христом, Сином Бога Живога. Из Савине светости као праизвора извирале су и данас извиру многе свјеже и снажне струје које вјековима напајају српски народ. Дјелатност Светог Саве има далекосежне последице на разним подручјима живота српског народа. Нема ни једне гране духовног, културног или државног живота, нема ни једне људске дјелатности, коју Сава није оживотворио у српском народу и дао јој печат светосавски. Он је све области народног живота: црквену и државну, васпитну и просветну, националну и интернационалну, органски повезао у јединствену духовну цјелину која нам је данас позната под именом Светосавље“, рекао је Будимир Алексић.
Наглашавајући да су Свети Сава, косовски завјет и Његош – најчвршћи ослонац нашег идентитета, Алексић је поручио:
"На дјелу Светог Саве, косовској завјетној мисли и Његошевом умјетничком стваралаштву и националној идеји темељимо наш идентитет и јединство. То су три основна елемента српског интегрализма; то су наши орјентири и тачке ослонца, који нам указују на пут који води ка Христу“.
"На светосавском идеалу, који происходи из Јеванђеља, чија је суштина у преображењу људског бића умирањем за овај свијет, одбацивањем временог ради вјечности, оне праве вјечности људске душе; на том идеалу заснован је и подвиг црногорске и србијанске војске у Балканским ратовима, вођеним за ослобођење и уједињење српског народа, и Голгота и Васкрс Србије у Првом свјетском рату, и подвиг чланова Младе Босне, и жртва јунака Мојковачке битке, и саможртвени хероизам 18 хиљада бораца војске Републике Српске који су положили живот на олтар Отаџбине, бранећи српско име и православну вјеру у отаџбинско-ослободилачком рату у западним српским земљама од 1992. до 1995.године“.
У културно-умјетничком програму су наступили: народни гуслар Боро Булатовић, КУД "Жупа“ са играма из Црне Горе и Србије, рецитатор Ева Зечевић казивала је стихове о Светом Сави, солиста на труби био је Лазар Брборић, пјесме о Видовдану и Косову пјевале су Тања Мушикић и Бранка Зечевић, а програма је водила Николина Машић.
На крају вечери обратио се Иван Зечевић, предсједник Црквеног одбора Жупе Никшићке, која је била организатор Светосавске свечаности у Дучицама.
