Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Сретења Господњег Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.
Преосвећеном Епископу је саслуживало више свештенослужитеља и монаха Епархије будимљанско-никшићке: протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, архимандрит Никифор Миловић, секретар ЕУО Епархије будимљанско-никшићке, протојереј Василије Брборић, јереји Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, Остоја Кнежевић и Милош Цицмил, те ђакон др Никола Маројевић.
У празничном богослужењу молитвено су учествовали многобројни вјерници Никшића.
Бесједећи на тему празника Сретења Господњег Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је подсјетио да је овај велики и дивни празник везан за догађај када је Свети праведни Симеон примио на руке Богомладенца Христа, у четрдесети дан послије Његовог рођења. Док је вршио обред посвећења Младенца и законске обичаје, који су били прописани Свети Симеон је у Њему препознао Спаситеља свијета.
"Свети Симеон, свет и праведан Божји човјек имао је и раније кроз живот знаке с неба да неће умријети док се не сретне са Христом Спаситељем свијета. Био је у дубоким годинама и постоје приче о томе да је имао 120 или 180, па чак и више година. У сваком случају, био је у дубокој старости, али Господ га је држао све докле није испунио раније обећање које му је дао. Иако легенда, али се, свакако, може везати за живот Светог Симеона, прича каже да је он био један од 70 преводилаца Светог Писма са јеврејског на грчки језик. Преводећи књигу Светог пророка Исаије дошао је до стиха који каже: Ето, дјевојка ће зачети и родиће сина, и надјенуће му име Емануил: што ће рећи с нама је Бог“.
"Свети Симеон, човјек Божји није из почетка разумио ове ријечи, јер какво би то било пророштво кад би нека дјевојка зачела, то значи да ће зачети ван брака и бити грешница, а тешко да би се могло односити на неко пророштво о спасењу рода људског за такво једно дјело. Он посумња у то, па размишљајући даље шта би могло бити, крену да преведе ријечима млада жена ће затрудњети. У том моменту јавио му се Анђео Господњи говорећи: Вјеруј написаноме, сам ћеш видјети да ће се то збити, јер нећеш видјети смрти док не видиш Христа Господа који се има родити од чисте дјевојке. Али, Анђео му није открио како ће зачети. Откривено је тек касније да ће зачети силом, благодаћу и дејством Духа Светог“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Он је додао да није случајно то што је ово предање од давнина везано за Светог Симеона Богопримца, јер је он цио свој живот служио Господу и Господ га је за то наградио. Увјенчао је његову старост највећим даром, оним што је испунило смисао његовог живота и његовог служења, односно дало пуноћу његовом животу и цијелом његовом служењу Господу када је у своје наручје примио Богомладенца Спаситеља свијета.
"Тај старац је тада запјевао ону чудесну химну коју пјевамо на свакој вечерњој служби: Сад отпусти с миром слугу твога, Господе, према ријечи твојој, јер видјеше очи моје спасење твоје, свјетлост коју си уготовио пред лицем свих народа и славу људи твојих из израиљског народа. У овој краткој химни садржано је, браћо и сестре, цијело Јеванђеље Божје. Свети Божји човјек, праведник дочекао је испуњење обећања и пророштава, а што је још важније он својим очима видио Спаситеља свијета, препознао Га је и својим тјелесним очима, а још више духовним очима; просвијетлила га је свјетлост Богомладенца Христа, његову душу, његово срце, испунила цијело његово биће, те је рекао да ће та свјетлост просвијетлити све народе земаљске, до тада незнабожачке народе, а народу Божјем Израиљу, који је био изабрани народ Божји, открити смисао старих пророштава и потврдити смисао служења тог народа Господу од давнина. Сва пророштва и сва обећања су се испунила, све се испунило са рођењем Христовим“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки.
Владика је истакао да је тема сусрета између Бога и човјека, заправо тема свих нас. Према његовим ријечима свако боголико биће има прилику и могућност да се сусретне са својим Творцем и Господом, са својим Спаситељем, а то само зависи од нас.
"Он долази и куца на врата нашег срца, очекује од нас да отворимо врата нашег срца, нашег ума, своју душу и своје срце да отворимо да нас Он обасја својом свјетлошћу и да се настани у нашем срцу. Као што Га је Свети Симеон узео у наручје, тако и сваки човјек може Господа да прими и да Га смјести у свом наручју, шта више у свом срцу. Тај догађај је симболички догађај, онако како је Симеон Богопримац узео у наручје Богомладенца тако је сваком хришћанину, побожном човјеку, од дјетета до старца, омогућено да смјести Господа у своје срце“.
"Од нас зависи, ми због наше огреховљености, наше палости нијесмо спремни, мало шта чинимо, да ту могућност искористимо, а кроз њу се човјек усавршава, кроз ту могућност да приступи Господу, јер је Господ Онај Који даје човјеку савршенство. Може човјек да се труди, и треба да се труди, тиме показује своју љубав, своје интересовање, али Господ неће своје дарове да даје насилно, нити неодговорно, него само онима који траже и који су спремни да приме“, закључио је своју бесједу Његово Преосвештенство владика Г. Јоаникије.
