У Цркви Светих Апостола Петра и Павла, у недјељу 2. фебруара свету литургију је служио јереј Никола Скопљак. Он је у бесједи током литургије упоредио нашу душу са упрљаним рукама, које, чим примијетимо да су прљаве, журимо да оперемо.

"Слично је са душом нашом. Прљавштина за душу јесте гријех; он полако, али неуморно прља душу, која се преко савјести бори против њега и шаље сигнале у разум да је запрљана. Данашња јеванђелска прича о царинику Закхеју нека нам послужи као примјер. Сазнавши за Господа Христа и слушајући ријечи науке коју је Христос проповиједао, он премда бјеше споља здрав и изгледан, угледа у себи самом – у души својој – страшног губавца и осјети страшни бол који гријеси узроковаше у њему. Пошто бјеше мали растом, па није могао видјети Христа, због силног народа који се тискао око Њега, "он потрчавши напријед, попе се на дивљу смокву да га види; јер је поред ње требало да прође“."

"Жеља за оздрављењем душе тјерала је цариника Закхеја да барем види најмоћнијег Љекара о коме је слушао, чијим дјелима се дивио, чије су присуство и ријечи преобразили његову душу и открили разуму какав је страшни болесник изнутра. Стога он брзо похита напријед и попе се на смокву крај пута, којим је Христос требало да прође. Али шта се догађа? Угледавши га на смокви Спаситељ му рече: "Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме“. Знајући Спаситељ за стање његове душе, брзо прихвата покајаног Закхеја и заједно са њим улази у дом његов. То још више распаљује огањ љубави и чежње за оздрављењем у срцу и души Закхејевој и он бива обасјан свјетлошћу покајања, те духовно улази у окриље царства Божијег и каже Господу: "Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко“. Ове ријечи и опредјељење извадише Закхеја из понора у кога га одвукоше гријеси његови и он постаде пронађена изгубљена овца у стаду Христовом; и не само он, већ и сви укућани његови. То потврђују ријечи Спаситељеве: "Данас дође спасење дому овоме“."

"Допустимо и ми, браћо и сестре, да спасење дође у душе наше као што је дошло души цариника Закхеја. Попнимо се и ми као цариник Закхеј на "смокву крај пута“– на стабло вјере наше – и угледајмо Христа. Распалимо искру божанске љубави у душама нашим јеванђелским животом, нашим постом, нашом молитвом, нашим дјелима љубави и милосрђа према Богу и ближњему своме. Само тако ће се и на нама испунити Христове ријечи из данашњег јеванђеља: "Данас дође спасење кући овој“, које је изговорио Закхеју кад је овај спознао присуство Божије у својој души, а Господу нашем слава и хвала у вјекове амин”, бесједио је отац Никола.