Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у суботу 1.фебруара 2014.године, на празник Преподобног Макарија Египатског Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Теодора Ушакова у Херцег Новом.
Након Литургије, Преосвећени Епископ је, са свештенством херцегновске парохије, служио четрдесетодневни помен Петру Мишу Михаљевићу, чији земни остаци почивају на градском гробљу на Савини.
Обраћајући се породици, родбини и пријатељима новопрестављеног слуге Божјег Петра Михаљевића, Његово Преосвештенство владика Јоаникије је казао да је покојног Михаљевића красила честитост, гостопримство и жртвеност за ближње своје. Наша Света Црква сјећаће га се у молитвама, јер је он, према Владикиним ријечима, био њен искрени син, који је љубио дом Божји и бринуо о њему, као о свом дому.
"Рано оде из овог живота и пресели се у нови живот наш драги Петар Мишо Михаљевић, свима нам познат и драг, човјек доброг срца, хришћанин, хришћанске душе и савјести, али немирног духа, динамичан, као што су људи из ових гора, врло често, трагали за нечим љепшим, бољим, племенитијим, пролазећи кроз многа искушења. Има нешто што је, нарочито, одликовало нашег Миша Михаљевића. Чини ми се да би прије сунце престало да сија него што би он заборавио пријатеља, брата, друга. Таква је била његова душа, његова савјест, његово памћење. Живио је далеко одавде, дио свог живота провео је у јужној Африци, ишао по свијету, али се са пријатељима у отаџбини чешће виђао, посјећивао и контактирао него многи од нас, који смо ту близу“.
"Волио је Мајку Цркву из дна душе, бринуо се за њу. Искрено се радовао свему што је добро у животу наше Цркве и у животу нашег народа, а туговао и бољело га је срце због онога што не ваља. Био је Мишо искрен и честит човјек, пријатељ, са осјећајем великог гостопримства, великом жртвеношћу за брата, друга, комшију, кума. Много пута је звао и распитивао се за своје пријатеље и ако бисмо кога заборавили он нас је подсјећао. Такав је био наш драги Петар Мишо, али његов крај је био болан; страдао је, на правди Бога, од неких бјелосвјетских банди. Његовом крају допринио је прерани одлазак брата му Никше, који му је био велики ослонац у животу, а којег је из јужне Африке донио и сахранио поред оца им Ђура, чиме је ту, заправо, себи мјесто припремио, јер се убрзо и он њима придружио“, казао је Преосвећени Владика Јоаникије.
Поред бола и туговања због прераног одласка Петра Михаљевића, који је у својих шездесет и пет година живота, оставио лијепо потомство и благослов Божји на свом дому, приликом опраштања са њим тјеши то што га се сви људи радо сјећају, његовог лика, доброте и пажње.
"Нека Господ њему да опроштај грјехова и рајско насеље у Царству Божјем. Нека његовој мајци Даници, сину Ђуру, супрузи Мири, осталој родбини, свима Господ да утјеху и снаге да поднесу овај губитак и овај бол. Жеља ми је била да дођем данас и опростим се са мојим пријатељем драгим Мишом, како смо га сви звали. Желим да пренесем саучешће породици и цијелој родбини Његовог Високопреосвештенства Архиепикопа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, који је познавао нашег Петра Миша, с којим се често виђао и у Африци, на Цетињу, у Херцег Новом, Београду и моли се Богу за покој његове душе, јер је он заслужио да га се сјећамо и да га помињемо, да га не заборавимо као што ни он нас, никога од својих ближњих и драгих, не само родбине, него и пријатеља, свих са којима се сретао и са којима је успостављао контакт, свих се сјећао“.
"Нека се и он нас сјети на Небу, и ми да се сјећамо њега овдје на земљи, да се молимо Богу, јер одлазак из овог живота у нови живот не значи прекидање свих веза, него су те везе још дубље, трајније и сигурније. Надамо се да је Мишо нашао бољи свијет од овога, свијет у Христу Исусу Господу нашем Спаситељу“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Петар Мишо Михаљевић је преминуо у Јоханесбургу у Јужноафричкој Републици 27. децембра 2013.године. Сахрањен је 8. јануара 2014.године на Градском гробљу на Савини у Херцег Новом.
