У недјељу 2. фебруара 2014., на празник преподобног Јефтимија Великог, Свету Архијерејску Лирургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Нишићу служили су њихова преосвештенства Епископи нишки Г. Јован и будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске: архимандрит Никифор Миловић, секретар ЕУО, јереј Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве, ђакон др Никола Маројевић и ђакон Радмило Чизмовић.

Преосвећеног Епископа нишког Г. Јована ријечима добродошлице поздравио је Епископ Јоаникије.

„Драга браћо и сестре, вама не треба представљати нашег драгог у Христу брата Владику Јована нишког, који је дуго година био Игуман манастира Острога. Долазио нам је у град Никшић врло често, кад је год могао, а у Црној Гори боравио неких двадесетак година смо заједно били. Донио нам је велику радост својим доласком, јер он долази из царског града Ниша и доноси нам поздраве свог свештенства и народа, који често походе манастир Острог и до Никшића долазе. Најљепше од свега је што нас наш драги Владика није заборавио."

"Добро нам дошли Преосвећени Владико на овај дивни дан. Већ су почеле ове припремне недјеље за пост, па таман да се укријепимо пред почетак Великог поста“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Сабраном вјерном народу ријечима архипастирске бесједе обратио се владика Јован.

"Драги Владико и брате, драги оци, драга браћо и сестре, слава Богу на овом дару и на овом благослову, на благослову Преосвећеног владике Јоаникија, који је више пута од мог одласка и устоличења у Нишу ме звао, али се увек нешто испречи, а овог пута, непосредно и братски, спонтано сам дошао да поделимо радост сусретања у овом предивном храму, уз предивно појање, на професионално нивоу, вашег хора; такође да узмемо благослов, на првом месту Светог Оца нашег Василија, који је столовао у овом предивном граду и да заједно са свима Светима сав живот свој предамо Господу у овој евхаристијској служби, у недељи, као што најави Преосвећени Владика, недељи припремној Часног и Великог поста“.

„Ево, већ смо на прагу, и чули смо дивне речи Захејеве које би свако пожелео да искрено и отворено каже Господу да он није достојан да уђе у дом Његов. То су потресне речи Јеванђеља, овог сведочења које најдубље изражава кроз Захејеву жељу и жељу нас. То није било која жеља у хоризонтали земаљска, него у вертикали небеска, она жеља Божја да сви будемо у загрљају Божјем, у рајском стању. За ту наду, вечну наду, живимо и ми Архијереји, оци, саслужитељи Ономе Који је Једини Који служи, Првосвештенику Цару царева, Пророку пророка и Учитељу учитеља, тако да у тој тајни Христовој сваки Архијереј, сваки свештеник, отац духовни жели спасење свом народу, спасење себи, спасење целокупној творевини. За то живимо и томе се радујемо“.

"Имао сам, заиста, велику част и благослов да још од прошлог века, 1985.године када ме је Свети Василије сачувао и довео на овај свет, и благословом Божјим, да дођем у светињу Острог, и да примимо благослове недостојни и да Он са неба одреди мени Епархију, после, да кажем, овде проведеног скоро пола живота боравка на земљи у Црној Гори, где смо заједно, још од студија и као професори у Богословији, наставници овде у овој Епархији будимљанско-никшићкој, Митрополији црногорско-приморској заједно сарађивали и увек кад дођем из Ниша кроз мене прострује неке чудесне струје да ми се просто подмлађује живот. Овде нисам имао, што кажу неко је то приметио, седих много, јер је Свети Василије био Архијереј, Отац, Игуман, а ми смо служили, прислуживали колико смо знали и умели, али, поред тог училишта, које увек остаје учили смо пуно од нашег оца духовног и Архијереја Митрополита Амфилохија од кога смо јуче узели благослов и служили код ћивота Светог Василија, молећи се за мир, јединство и љубав, молећи се за страдални наш народ на Косову и Метохији, молећи се једни за друге. Ево и да вама кажем посебно, Свети Василије је три пут походио Ниш на чудесан начин. Једанпут кад је спасао једно дете у бунару, тамо где је столовао Mитрополит нишки у цркви Светог Николаја, где су биле мошти Светог Прокопија, затим спасао једно насеље, које се зове Дуваниште, као старац Епископ се појавио међу децом и рекао им "Бежите и склањајте се у склоништа и у домове“. Ту је пала касетна бомба и разнела цео тај простор, који је сад парк и ми смо, поводом тога решили, узели благослов Светог Василија и добили дозволу да ове године, у години јубилеја, градимо храм Светом Василију Острошком, Слава му и милост“.

"Заиста је то велики благослов, велика част да први уговор и први протокол уговору и сам уговор сада, ових дана потпишемо, благословом Светог Василија, где нам је и Митрополит Амфилохије даривао од Светог Василија радове и благослове, а такође, сам дошао да од нашег брата и оца Јоаникија, потражим подршку, благослове и молитве да, ако Бог да, поставимо темељ на дан Светог Василија и камен темељац освештамо, а онда да узраста тај храм, да се изграђује благословом Божјим и трудом Нишлија и људи који ће помоћи. Тако је ово чудо веома утицало, а надам се да ће и тај храм утицати да се народ обожи и спасе“.

"Ми, Архијереји у овом времену, треба што више да се виђамо и разговарамо између себе и још више вама народу, лаосу Божјем, чија је велика улога и, чини ми се, да се мало говори о улози лаика у Цркви. Ми смо епископална Црква, дубље гледано, ево, чули сте речи апостола Павла Тимотеју какав треба да буде епископ, како треба да се држи у вери, у истини, у живљењу, у правоверју, правоживљењу и да тако изграђује и да ради на спасењу ближњих, целе Цркве. Нама је ово опомена, мени првом, речи апостола Павла, који је Тимотеју рекао, који је био изабран као млад епископ, упозоравајући верне да не гледају на младост његову, на његове године, него на благодат. Код нас у Нишу Владику зову Деда Владика, без обзира колико он година имао, јер је он стар предањем и вековима, поготову епископском столицом из 4.века где су мученичке кости првих хришћанских мученика од којих је саздана ова Епархија, која је једна од најстаријих на Балкану“, казао је Владика никши Г. Јован.

Литургију је појањем пратио хор Светог новомученика Станка, а вјерни народ је у великом броју приступио светом причешћу.