Ко су наши оци? Ко су творци наши? Коју вјеру вјерујемо? И каква је била вјера наших отаца
Бог се са нама упознао преко наших отаца, они су први у Њега повјеровали. А и ми се са Богом истом вјером упознајемо, јер упознају нас са Богом наши преци. Први је повјеровао у Христа Бога наш праотац Симеон или Њемања, а отац наш Сава, син Немањин са Богом склопио савез, да ће српска црква вјеру православну чувати до краја вијека и свијета, у свој својој љепоти и чистоти.
Бог се нама кроз нашу историју као и код Јевреја јављао преко наших отаца и тако општио са својим народом. Српски народ тако постаје изабрани Божији народ. Нису само Јевреји изабрани Божији народ, већ сваки народ у коме Бог налази обиталиште је изабран Богом. Изабрани смо јер Бог налази у српском народу Светога Саву, који мири браћу, налази светог Василија који мири браћу и народ, налази светог Петра Цетињског који је као и сви до њега миротворац.
У јеванђељу се каже: “Блажени миротворци јер ће се синовима Божијим назвати”! Бог њих налази у српскоме роду, а ми Бога налазимо преко њих међу нама. Они су свједоци Божији у нашем народу. Наши оци видјеше и повјероваше, и нама на чување оставише њихову вјеру. Ми смо се као народ очували кроз разна ропства, јер смо вјеру отаца чували. И сада смо на искушењима да се одрекнемо и отаца и вјере. Било је и таквих примјера кроз историју. Тад су се славили и цијенили не миротворци, тад се неки други Сава славио, који је разапињао Бога, и Бога и брата.
Тај Сава није мирио, већ завађао. И дан данас то ради. Тај Сава није хтио да је син Божији, већ је један од оних који кличу “распни га распни”. Питање је који је наш отац и праотац, кога Саве смо ми род. Ако држимо се вјере отаца, и славимо крсну славу, и тиме дочекујемо Бога и свеце у наше домове, тада настављамо савез са Богом и чувамо вјеру отаца и предајемо је потомству. Тада припадамо српскоме роду, Божијем роду. Тад смо потомци Немањини и Савини, и још хиљаде других светитеља који посташе синови Божији.
Бити Србин прије свега значи бити чувар вјере, која је међу нама осам стотина година! Бити Србин значи, очувати очеву вјеру!
Пише: Јереј Огњен Фемић
