На недјељу Светих праотаца, када наша Света Црква прославља Светог свештеномученика Гаврила, Патријарха српског, Светог Никодима Тисманског и Светог мученика Евстратија, на празник Материце, 26. децембра 2021. године Свету Литургију, у цркви Светих апостола Петра и Павла, у Бијелом Пољу, служио је јереј Александар Раковић.
Обраћајући се сабраним вјерницима, о. Александар је указао на значај евхаристијских сабрања, о чему свједочи и данашње Јеванђеље.
„Нема човјека који није позван да учествује у овој, небеској трпези, али, опет, Бог опомиње, скреће нам пажњу: Да је много званих, али мало изабраних.
Прво су звани они који су се одговарали; један је казао да је купио земљу, други волове, трећи се оженио па нема кад и свако од њих је нашао некакав разлог да се одговори Вишњем Цару, Господу Неба и земље, да Му каже: Не могу ти доћи на небеску трпезу.
Онда Господ зове друге, убоге, хроме, слијепе, ниште, сиромашне, да се они придруже вечери. Када их је позвао рекао је: Много је званих, али је мало изабраних. Многи долазе, али не долазе чистих срца, душе, чистих душевних очију, него су слијепи душевним очима, иако су окупљени око трпезе Господње; иако су на сабрањима Господњим, не чисте своје душевне очи. Исто тако, они који не иду путем заповијести Божјих, они су ти хроми и убоги из јеванђелске приче. Не иду путем Божјим, а, опет, долазе на сабрања Божја. Ни они нису достојни трпезе Божје, али Господ, из велике милости и милосрђа свога, сваког призива и сваког пушта да буде близу Њему и близу страшним Небеским даровима и тајнама. Зато смо позвани да се стално сабирамо на овој трпези Господњој, трпези благодати и благослова, и да будемо дио ње. Са друге стране, треба да се испитујемо како приступамо, да ли учествујемо у овој трпези чистим очима, чистог срца и да ли су нам очи срца и духовне очи просвијетљене, да ли идемо путем воље Господње и Његових заповијести.
Сваке недјеље смо дужни да се сабирамо, то нам је заповијест од Бога. Не било како да се сабирамо, него да и преко недјеље живимо светим и непорочним животом, да се трудимо да освештамо свој живот и све око себе, па да такви долазимо и будемо истински причасници Господњи. И Аспостол нас данас учи како да будемо достојни и зато нам говори: Обуците се у све оружје Божје, и појединачно говори шта је то оружје Божје: то је оклоп правде, кацига спасења, штит вјере, мач Духа, који је ријеч Божја. Морамо се наоружати, јер смо призвани на борбу, све док носимо тијело и живимо у свијету. Зато и одвајамо ове дане поста, да би смо се показали као истински подвижници Господњи, како би смо били ревноснији у борби и у освајању Царства небеског, него што смо то у другим данима. Али, морамо се борити и бити обучени у ово оружје у све дане живота свога, сваки дан. Нека нам Господ да снаге да пост завршимо, како каже она молитва у Великом посту: Вјеру неокрњену сачувамо, главе невидљивих змија сатремо, да се побједиоци гријеха јавимо и да се удостојимо поклонити славноме и светом Христовом рођењу”, бесједио је јереј Александар Раковић.
