У 25. недјељу по Духовима, 12. децембра 2021. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је Свету Архијерејску Литургију, у храму Преображења Господњег, на Жабљаку.
Преосвећени Епископ Методије, коме је саслуживало свештенство и монаштво Епархије, обратио се сабранима ријечју архипастирске бесједе, осврнувши се на одломак из прочитаног светог Јеванђеља.
Указао је на ријечи Христове, када Га је правник, из данашњег Јеванђеља, питао како ће се спасити и задобити Царство небеско, а Он му рекао да љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и да љуби ближњега свога као самога себе.
„Онда Га је правник упитао: Ко је ближњи мој? Као што сва друштвена уређења постављају границе међу људима, постављају законе, па онда одређени људи на одређеним положајима чувају те уређене људске односе, у тим друштвеним системима, те се само одређени број људи сматра ближњима, други не, него даљњим и страним, Христос је у овој причи хтио да скине наше стереотипе и предрасуде о другим људима који нијесу исте расе, нације, из истог племена, завичаја, који нијесу исте религије, вјероисповједања, описујући неког човјека, није га одредио ко је, може бити било ко од нас овдје сабраних, на путу из Јерусалима у Јерихон“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Навео је да је тај пут, кажу, дуг 25 килиометара дуг, силазећи из Јерусалима, што значи град мира, и иде у Јерихон, што у преводу значи мјесец, нешто пролазно, смртно.
„То је једна симболична слика, гдје је Господ рекао да ми из руке Божје излазимо, из мира Јерусалима и улазимо у овај свијет, и на путу у овом свијету наилазимо на разбојнике. Разбојници су га скинули, обнажили, израњавали и оставили да умре на путу. Наилази прво свештеник, неко ко, подразумијева се, има највише врлина и ко је достигао највећи степен духовног и моралног напретка, он пролази поред њега, види га израњављеног и прође својим путем. Онда наиђе левит, каже Господ, левити су били племе у Израиљу од којих су се рукопроизводили свештеници у јеврејском народу, све до њиховог изласка из обећане земље у Вавилон. И левит, један велики сталеж у тадашњем друштвеном систему јудејског народа, је погледао на тога који је био израњављен и на самрти и оставио га на путу, продуживши даље“.
„А онда је наишао Самарјанин, а њих су Јудеји сматрали нечистима, јер су настајали из мјешовитих бракова од Асираца и Јевреја, људи који нијесу били чисти у крви са Јудејцима, а ни у вјероисповједању једног Бога. Тај, који је био у друштвеном смислу нижег статуса, стао је, погледао и сажалио се на онога који је био на издисају, огољен у својој биједи и очају. Завио му је ране и повео га у гостопримницу“, казао је Владика.
Навео је да Свети Оци тумаче да је човјек, који је пао у руке разбојника данашњи човјек који може бити свако од нас, разбојници су демони, који нас чекају на сваком кораку да нас нападну, баце у блато и израњављају.
„Они који су наилазили, јудејски свештеници и левити, јесу показатељ да човјека и људски род, Господ је кроз ту причу показао да човјека није могло спасити ни свештенство, ни служба јудејска старозавјетна; милостиви Самарјанин је сам Христос Који се смиловао и узео израњављеног човјека данашњег доба, унио га у гостропримницу, која симболизује Цркву, гдје смо се данас овдје сабрали.
Гостионичар је неко од апостола, у том времену, можда апостол Павле који је дефинисао мисију Цркве, оставио га је у гостопримници, односно у Цркви и рекао гостионичару: Што год више од овога потроши што сам ја дао, а оставио је да се брине о њему нешто новаца, то ћу ти ја надокнадити кад поново дођем. То симболизује други долазак Христов“, казао је Преосвећени Епископ Методије, поучавајући шта је суштина данашње јеванђељске приче:
„Када је правник питао: Ко је ближњи мој? Он га је упитао: Ко је израњављеном човјеку ближњи од ове тројице, који су наишли на њега? Није хтио да каже Самарјанин, јер је то нечисто, него је рекао: Онај који се смиловао на њега, тај је ближњи његов. Господ нам је показао да не постоје никакве друге границе, ни у једном облику друштвеног система, ништа не смије да нас ограничава према другом човјеку коме треба помоћ. Само онај ко је милостив, ко је човјекољубив и ко је спреман да се жртвује за другог, тај је по законима Царства небеског, а не по пролазним, земљским законима и прописима друштвених уређења. Порука данашњег Јеванђеља је да ми који љубимо Бога морамо љубити сваког чвојека и помоћи сваком човјеку, коме је помоћ потребна“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Методије.
