Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог цара Уроша, у петак 15. децембра 2017, са свештенством Свету Архијерејску Литургију у манастиру Шудиково.

Сабранима у светом богослужењу, под сводовима древног манастира Шудиково, гдје се чува дио моштију Светог цара Уроша, ријечима архипастирске бесједе обратио се Владика Јоаникије, говорећи о личности Светог цара Уроша, који је царевао у оно тешко вријеме распада српског царства.

„Гледајући распад српског царства, које је већ надолазило, Урош нејаки је видио да су српски и грчки народ завађени и да свак гледа своје интересе, ко ће више непријатеља оном другом привући на своју страну. Схватио је, већ, у своје вријеме да је почело да опада славно, велико немањићко царство“, казао је Његово Преосвештенство, додајући да је Свети цар Урош, у таквим искушењима, са својом мајком Јеленом, слиједио пут Светих Немањића у ономе што је најбитније и најважније.

„Држао је вјеру, молио се Богу, подизао и украшавао светиње, културу унапређивао, тако да смо у том времену, иако смо већ слабили војно, политички, били на врхунцу духовности и културе. Тада смо имали учене калуђере, духовнике, епископе, патријархе. Тада смо имали српске монахе који су били понос Свете Горе Атонске и Свете земље Палестине до Синаја. Тада су наше светиње, још увијек, појале, у њима се сликале иконе, приносила непрестана молитва Богу, књиге писале, преписивале, украшавале. Тада смо се наоружавали духовним оружјем, а духовно оружје је једино оружје које побјеђује. То су истина, правда, милост, љубав“, рекао је Владика Јоаникије.

Свети цар Урош се, по ријечима Преосвећеног Епископа, испуњавао тим врлинама. Није познат као велики ратник, али је чувао је своју државу колико је могао, иако је и сам видио да је неће моћи сачувати.

„Ипак, остао је вјеран својим прецима, остао је вјеран својој вјери, свом Богу. Остао је на великом путу Немањића. Он је претеча Светог кнеза Лазара, јер је добровољно примио ону чашу коју му је Господ дао и испио је, а Господ је тражио од својих ученика, апостола само то: Можете ли пити чашу коју ја пијем и крстити се крштењем којим се ја крштавам“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки.

На данашњи велики празник наша Света Црква прославља и Преподобног и богоносног Оца нашег Јоаникија Девичког, подвижника српског и великог исцјелитеља, молитвеника и чудотворца. Са Светим царем Урошем прослављамо и његову Свету мајку царицу Јелену.

„Она је, такође, била пуна врлина. Њена света рука чува се у манастиру Савини. Још увијек није унесена у календар, није јој служба писана, али се може поштовати као Света. Пред крај живота Света царица Јелена се замонашила и Бога прославила на најузвишенији начин са својим сином, подносећи муку и биједе, али никада не падајући у очајање, него тугу своју изливајући пред Господом“.

„Молећи се, непрестано, Господу они су се посветили, постали примјер правих, истинитих људи вјерујућих владара и царева. Ми који вршимо њихов спомен далеко смо од те славе, али на тај начин исповједамо да смо њихови потомци и свједочимо да смо народ који је царевао, који се уздизао до велике славе. Времена су промењљива, зато да гледамо којим путем идемо и како идемо тим путем“, поручио је Епископ Јоаникије.

Благосиљан је и преломљен славски колач и славско жито поводом празника Светог цара Уроша, чији се дио светих моштију налази у манастиру Шудиково.