Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу 30. по Духовима, на празник Оци, 31. децембра 2017, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Саслуживало је више свештеника и свештеномонаха Епархије уз молитвено учешће бројног вјерног народа.
Додатној радости овог Богом благословеног, празничног дана допринио је чин рукоположења јерођакона Филотеја, сабрата манастира Ђурђеви Ступови у чин јеромонаха.
Архипастирском словом празник је сабранима честитао Епископ Јоаникије, који је бесједио о данашњем великом празнику. Он је навео да се у првој недјељи пред Рођење Христово чита Јеванђеље у коме се помињу Христови преци по тијелу, а то су, заправо, преци Пресвете Дјеве Богородице и Њеног обручника Светог и Праведног Јосифа.
„Каже се да је предака Христових што се памти од Аврама до Христа, три пута по 14 покољења, од Аврама до Давида кољена 14, од Давида до сеобе вавилонске кољена 14, од сеобе вавилонске до рођења Христовог кољена 14. Кад бисмо рачунали то је око 1500 година. У то вријеме, када су били ријетки писмени људи, задивљујуће је да људи памте свој родослов преко 1500 година. Да видимо Божји промисао који се остварио и коме су се надали, а у који је тешко било прозрети онима који су га назрели од Аврама до Давида и последњих Божјих праведника прије рођења Христовог. Господ је обећао овом свијету, још прародитељима нашим Адаму и Еви, да ће им послати избављење, сјеме женино које ће својом петом стати на главу змије“, казао је Владика.
То је, заправо, пророчанство о Христу, дато и ономе који је први међу изабраним народом Божјим, а то је Аврам. Аврам је, подсјетио је Његово Преосвештенство, дуго био бездјетан, па га је Господ кријепио својим обећањима и рекао му: У сјемену твоме благословиће се сви народи.
„Повјерова Аврам и то му се прими у правду. У шта је повјеровао Аврам? У обећање Божје и Божје промишљање. Другачије су мисли Божје од наших мисли и другачије Господ планира овом свијету, него што људи планирају. Да се остваривало како су људи планирали давно би овај свијет пропао, али Бог промишља другачије, Бог промишља о спасењу свих. У својој љубави према свима жели спасење свима и промишља о спасењу овог свијета“.
„Божји праведници су се ослонили на Божји промисао вјером, као што смо чули данас у Посланици Светог апостола Павла. Дакле, три пута по 14 кољена, сва та силна имена помињу се ради једног имена - имена Христовог, јер име Христово даје значај свим именима, која су данас поменута, а било их је много. Сва та имена свијетле зато што их је освијетлио Господ Исус Христос, Онај Који је дошао у овај свијет по обећању Аврамову, из сјемена Аврамовог у коме ће се благословити сви народи“, рекао је Епископ Јоаникије.
Име Господа Исуса Христа, истакао је Владика, оснажује сва наша имена, даје смисао нама као појединцима и свему што радимо. Он је Син Божји, Бог живи, истинити Творац неба и земље, Логос живи, Син Оца нашег Небеског, Који је сишао са Неба, умањио себе, оваплотио се од Пресвете Дјеве Богородице и постао човјек, примио људску природу да би устројио нама спасење, да би нам дао нови живот, нову радост.
„Зато се, унапријед, радујемо Рођењу Христовом и гледамо својим духовним очима Богомладенца Христа како лежи у сточним јаслама, рођен у пећини, јер није имао друго гдје главе заклонити, да би се изједначио са нашом биједом, са нашим понижењем. Његово почивање на слами, у сточним јаслама, предуказује на Његову жртву, јер ће Он самог себе принијети, самог себе жртвовати, душу своју, живот свој положити за спасење свијета. То је највећа љубав, Божанска, свеобухватна, љубав која све преображава, која све чисти, сједињује“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки.
У сусрет празнику Рождества Богомладенца Христа у нашем народу постоје дивни народни обичаји који, иако су једноставни, много значе. Дјеца везују своје очеве на празник Отаца и мајке на Материце, што, свакако, има дубље значење.
„Своје родитеље везујемо у име Онога Који је нас ради био везан у ланце и примио добровољну смрт на крсту, био прикован на крсту да би нас својом смрћу ослободио, да би смрћу својом нас оживотворио, васкрсењем обновио, сјединио, прославио и уздигао. У име Христово се врши тај обичај и зато, дјецо, везујте, на Материце своје мајке чврсто, и за ноге и за руке, и не пуштајте их док вам нешто не поклоне. Тако исто и очеве, њих још више и још чвршће, јер се, на такав начин, припремамо за радост Рођења Христовог и, већ, прослављамо велики празник“, казао је Епископ Јоаникије.
Он је заблагодарио Богу на дару умножења служби у Цркви, кроз које она јача и обнавља се. Данашње рукоположење јерођакона Филотеја у чин јеромонаха потврда је тога, због чега је радост овог празника велика.
„Имали смо данас велики, знаменит и значајан догађај, који значи много за ову светињу, која је дуго патила и туговала због недостатка монаштва, свештенства и свете службе. Много страдала и била срећна ако има, макар, један свештеник да одслужи свету службу Божју, али, била је стрпљива и прошло је осам вјекова, а она стоји као стожер и окупља народ. Ево, хвала Богу, она се обновља, колико је то могуће, у ово наше тешко вријеме“.
„Данас смо имали рукоположење досадашњег ђакона, а сада јеромонаха о. Филотеја, који је од младости своје кренуо стопама Христовим, стопама апостолским, стопама Светог Саве. Божји промисао је тако хтио, па као што се помињу имена оних предака Христових, тако ће дати Бог да се, колико је то нама могуће, помињу имена предака наших свештенослужитеља и њихових духовних потомака, јер ми не знамо промисао Божји, тешко нам је у њега проникнути, осим ако нас Дух Свети не просвијетли и не научи. Бог је тако благоизволио да ово дијете, из древне плавске немањићке Жупе, дође прво у манастир Брезојевицу, тамо се вјери научи, а онда да крене путем Светог Саве“.
„Дошао је у ову свету обитељ, потрудио се лијепо, постао монах и ђакон, у свему се показао честит, исправан, вјеран, поуздан. То су лијепи знаци, млад је и молимо се Богу да га Господ укријепи и чува, да му пошаље анђела свог који ће га руководити у све дане његовог живота, јер ова служба колико је света, није лака у појединим моментима. Тада треба бити чврст, треба остати вјеран и поуздан на мјесту свом, а то је, уствари, вјера“, закључио је, на крају своје архипастирске бесједе, Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
