Параклис Светог Амфилохија Иконијског при манастиру Светог апостола Луке у Жупи Никшићкој, прославио је, на празник овог светитеља Божјег, у уторак 6. децембра 2016, молитвено и саборно, своју храмовну славу.

Тим поводом служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске и Епархија будимљанско-никшићке, рашко-призренске, захумско-херцеговачке и бихаћко-петровачке, уз молитвено учешће бројног вјерног народа.

Празничном бесједом обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије који је говорио о Светом Амфилохију Иконијском,једном од Отаца Цркве Христове, осврнувши се, претходно, на празник Ваведења Пресвете Богородице као догађај од великог значаја за све оне који су слиједили Пресвету Дјеву Богородицу, удаљујући сеод свијета, посвећујући се на службу Богу и извршавајући заповијестиБожје.

„Љуби Господа Бога својег свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом“, дакле, цијелим бићем. То је оно, драга браћо и сестре, што је потребно да би човјек духовно напредовао – посвећење. Треба одвојити битно од небитног, а то није баш тако лако, итреба препознати шта је важно у овомкратком, привременом, варљивом, земаљском животу. Свети Серафим Саровски каже да је циљ духовног живота стицање Духа Светог, као што је то показао својим примјером и посвједочио међу нама, исто то је посвједочио у давна времена Свети Амфилохије Иконијски, кога данас прослављамо“, казао је Владика будимљанско-никшићки.

Он је указао на подижнички живот Светог Амфилохија који је 40 година живио удаљен од овог свијета, служећи Богу и просвећујући се, непрестано, ријечју Божјом.

„Видимо, драга браћо и сестре, да је духовни живот сложен.Пресвета Дјева Богородица није само радила око храма, чистила и спремала, него се непрестано и поучавала. Свети Амфилохије Иконијски подвизавао се у посту и молитви, али се, непрестано, бавио и ријечју Божјом, изучавао Светом Писмо и духовне књиге, био у духовној вези са великим Оцима Цркве, бринуо за Цркву још док је живио у пустињи. Захваљујући том његовом свеобухватном подвигу постао је сасуд благодати Божје. На сличан начин као што је Пресвета Дјева Богородица примила у себе и смјестила Бога живога, тако је Свети Амфилохије, кроз духовни живот, његово срце је постало престо Божји, јер се и у њему настанио Господ Духом својим Светим присутан, јер Господ жели да почива у човековом срцу због Његове љубави према човјеку“, рекао је Његово Преосвештенство.

Захваљујући великом подвигу Светог Амфилохија, све што је дошло касније било је природно, а постао је епископ Цркве Божје, учитељ православља, бранитељ вјере православне. Све се то, нагласио је Владика, темељило на његовом подвигу пуних 40 година, док је био посвећен само на службу Богу, у тишини и у молитви.

„Зато и данас, колико је то нама могуће, монаси, монахиње, хришћани треба да слиједе пут оних који су примјер. Духовни живот није резервисан само за монахе и свештенике, за владике, патријархе. Била би велика грешка тако помислити. Видимо, врло често, да људи који нијесу били по чину ништа од тога, али су достигли светост и срце своје припремили да буде стан Бога живога. Попут великих мученика Светог Димитрија и Светог Георгија и многих светих из рода нашег, који нијесу били ни монаси, ни монахиње. Господ излива своју благодат и своју милост, Он ће се задржати на ономе који се посвећује Богу и који ставља оно што је Божје и што је духовно изнад онога што је човјечије, земаљско и пролазно“.

„Свијетли примјер Светог Амфилохија, који слиједи примјер Пресвете Богородице нека нам свима послужи да се у овом животу, у овој вреви земаљској,не збунимо него да идемо путем Божјим, да одвајамо оно што је битно од онога што је небитно, да се трудимо да служимо Богу, да испуњавамо заповијести Божје и да се, увијек, подсјећамо да служење Богу подразумјева,истовремено, и служење ближњима својим. Љубав према Богу се не може другачије у овом свијету посвједочити ако није истовремено и љубав према Цркви Његовој, према ближњима, према сваком човјеку, па чак и непријатељима својим“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Током светог богослужења у искушеничку расу обучене су послушнице Станка и Николина.

У славу Господа, а у спомен на Светог Амфилохија Иконијског, који је храмовна слава параклиса у Жупском манастиру, освештан је и преломљен славски колач. Честитајући славу сестринству манастира и мати игуманији Ефимији, Владика је пожелио да молитве Светог Амфилохија буду са њима на многа и блага љета.

„Данас је слава у манастиру Жупи; сестре монахиње са својом игуманијом украшавају ову светињу, а све је то израз онога што је унутра. Чежња за љепотом нас увијек усмјерава да украшавамо и дом Божји. Оно што је изнутра треба да се манифестује у неком изразу и споља, а понајприје на храм Божји. Ове вриједне сестре овдје много су учиниле, обновиле, украсиле, умирисале, окадиле ову светињу кадом тамјана, својим молитвама и својим врлинским животом. Нека их Господ за то награди“, поручио је Владика будимљанско-никшићки.

Сестринство је припремило трпезу љубави на којој су били сабрани бројни вјерници, пријатељи и гости манастира.