У цркви светих апостола Петра и Павла Литургију у недјељу је служио јереј Никола Скопљак.

Он је бесједи послије Литургијског сабрања и причешћа казао да човјек не може очистити и опрати гријех ако прије тога није спознао тајну домостроја спасења, ако није спознао истину и љубав Божју, која се налази у Светом писму.

"А ево чули смо из те дивне књиге - Светог јеванђеља причу која се односи на читав род људски и тајну спасења, гдје народ тумара кроз овај свијет тражећи истину али је никако не налази. А повод за ову јеванђељску причу, десио се када је у оно вријеме Господу Исусу Христу пришао један законик односно адвокат, и питао га шта треба да чини да задобије живот вјечни. Видите, драга браћо и сестре, ово питање законик није поставио зарад себе и зато што је размишљао о својој души и спасењу, него размишљајући какав ће одговор Исус Христ дати, гледајући да му нађу било какву грешку, како би га угрозили. Међутим, Господ је прозрео његово питање и поставио му питања: Како пише у закону, како читаш? И заиста је било законику лако да одговори на прво питање, а на друго је одговорио, знајући да су на врху љествице двије заповијести: Љуби Господа својега свим срцем својим, свом снагом својом и мишљу својом и друга, Љуби ближњега свога као самога себе. А Господ му одговара на то: То чини и добићеш живот вјечни. И сви су били изненађени јер су умјесто жеље да понизе Господа себе унизили. А законик да би се оправдао, поставио му је треће питање и тиме показао да у ствари куша Господа, питајући га: А ко је ближњи мој. Немојмо да се заварамо ако познајемо и савјетујемо друге како да чине са Христом а први то не чинимо. А како да дјеламо управо нам је дат овај пост и молитва, који на дјелу показују како да живи хришћанин, како да савјетује друге, јер пост и молитва су као крила птице."

"И Господ на ово треће питање одговара причом, како се из Јерусалима у Јерихон враћао један човјек којег ухватише разбојници, претукоше, поцијепаше и оставише полумртва поред пута. И туда је пролазио један свештеник и није му ни пришао. Затим је прошао Левит, који је пришао и погледао тог човјека и продужио даље, а онда је наишао Самарјанин, подигао га је, одвео у своју гостионицу дао му вина и уља и залијечио га. Потом је дао два дуката свом слузи и рекао му да ће му додати још новца ако му зафали, да збрине човјека. Ова јеванђељска прича показује читав домострој људског спасења. Онај прелаз из Јерусалима у Јерихон и оног човјека представља Адам и читав род људски. Јерусалим представља рај који је Господ првобитно дао Адаму, а Јерихон најкрајњу таму, гдје је плач и шкргут зуба, гдје је упао Адам послије првобитног гријеха. А они разбојници који су га истукли представљају демонске силе, сатану који је навео човјека на гријех, због којег је пао. А милостиви Самарјанин, представља Господа Исуса Христа који му је помогао, спустио се у ад, страдао за род људски, да избави човјека на пут истине, љубави и васкрсења, који води у живот вјечни, на онај пут на који се сви спремамо."

"Зато, свако треба да преиспита себе и утврди докле је стигао. Да ли смо као онај законик који куша ближњега и Господа свога, или заиста у срцу и души носимо ону љубав Христову коју је он оставио управо својим рођењем, које ћемо ускоро прославити, својим васкрсењем и животом. И заиста на врх своје љествице Господ је поставио двије заповијести које смо данас чули у светом Јеванђељу, и на њима су засновани сви закони и пророци. Треба непрестано да љубимо ближњега свога, да љубимо Оца небескога, управо кроз ближњега свога, јер је Бог свуда и на сваком мјесту. А поштујући Божји закон и Божје заповијести ми то крунишемо кроз пост и молитве на дјелима, крунишући то светом тајном евхаристије, коју је Господ установио на Велики четвртак предајући је својим ученицима и апостолима а они свима нама“, бесједио је о. Никола.