На празник Ваведења Пресвете Богородице у цркви светих апостола Петра и Павла Литургију је служио протојереј Дарко Пејић.
У еванђељској поуци о. Дарко је је казао да нас Господ кроз овај дивни празник ваведења или увођења у храм наше Пресвете Мајке Дјеве Богородице учи неколио важних ствари.
"Прва је да родитељи никада не губе вјеру. Наиме, Пресвета Богородица се родила као чедо престарјелих родитеља. Јоаким и Ана су доживјели дубоку старост без потомства. Али никада се нису уплашили и посумњали да Господ не може и неће да им помогне, него су имали чврсту и постојану вјеру. Такву вјеру треба да има сваки човјек и хришћанин. Друго, када су добили чедо своје, толико жељено и вољено, и када је њихова кћерка напунила три године, нису заборавили од кога су је добили и ко им је дао то чедо. И нису заборавила своје обећање да је врате и посвете на службу Богу. А сви родитељи би треба да науче дјецу да прво служе Богу. Многи од нас су јутрос, нажалост, оставили своју дјецу кући, да им не буде хладно и да се не смрзну дјеца наша. Не чинимо тако добро дјеци својој, драги родитељи, и то је други наук - да своју дјецу посвећујемо Богу. Са три године је Богородица Дјева доведена у храм и остављена. Неко би рекао да су то лоши родитељи, међутим, сва историја и све оно што се послије десило показује да су то прави родитељи. Богородица је провела девет година у храму, учећи се Светоме писму, послушању, раду и труду, ономе чему сваки родитељ треба да учи своје дијете."
"Ми данас у школама имамо предаваче које доводе да говоре о хомосексуалности, једнакости и равноправности а немамо вјеронауку у школама. Њима дају а не дају свештеницима и цркви да приђу школи, нема вјеронауке у школама већ смо као острво овдје. И надамо се и мислимо да ће одрасти генерације дјеце боље до нас. А како родитељ не долазе у храмове, не могу да испрате ово вријеме изговарајући се временом, дјеца остају сама, често их васпитавају они који немају ђецу или они који много не брину о дјеци. Већином о тим стварима проповиједају они који нису одговорни ни пред моралом ни пред законом. Не може учити онај који није сам научен. Морамо, браћо и сестре ако не умијемо сами, да крстимо своју дјецу и доводимо их у храм, да им поставимо здраве темеље. Нема за наш народ и нашу дјецу од пута свете Богомајке, Светога Василија, Светога Саве.. . Ако се позивамо на њих и призивамо их у помоћ, онда треба да следујемо њима, да идемо њиховим стопама и путевима. Да не буде то само ријеч кад загрми и када је тешко. Сви смо свједоци да је више и смрти и болести. Знате кад се умножи болест и смрт, да би се скратило, рат дође као последња опомена једном народу да се поправи и исправи. Немојмо да се устручавамо да себе и своју дјецу васпитавамо примјерима светих предака. Ми немамо других примјера, сви остали путеви су за наш род беспућа. Пресвета Дјева Богородица је цијели живот посветила служењу Богу и у храму и постала Богомајка, и сама постала храм Божји. Црква је слави и пјева - Часнију од Херувима и неупоредиво славнију од Серафима. То су чинови анђелски најближи Богу, који врше најсвјетлију и најсјајнију службу Богу, а она је неупоредиво већа од њих. Ето то је награда од Бога човјеку, који иде путем Божјим."
"Потрудимо се и искористимо ове дане поста, помозимо једни другима, јер како кажу, дрво се на дрво ослања, човјек на човјека, будимо људи, једни другима нада, ослонац и помоћ, пружена рука, не рука која гура човјека са ивице да падне и пропадне, него рука пружена која враћа човјека на прави пут."
"Искористимо ове дане до Божића да се исповиједимо, да се једни са другима измиримо, да нам најрадоснији празник дође у радости. Немојмо да мислимо да не могу да се промијене времена, могу итекако. Дјевојчица једна од 9 година Василиса, која је пострадала за Христа, успјела је својом молитвом да промијени незнабожног цара који је прогонио и убијао Хришћане. Убио је стотине и хиљаде људи само зато што су Хришћани. Видјећи њену вјеру, дјетета од девет година, постидио се, посрамио, покајао и крстио и постао Хришћанин. Било је овђе много тешких времена, овај храм је био оскрнављен, срушен и у џамију претворен, али васкрсао народ па васкрсава и он“, бесједио је о. Дарко и пожелио да молитвама Богомајке сви васкрснемо и бољи људи постанемо једни другима, и да ћемо онда постати и боља дјеца Божја.
