У суботу 24. децембра 2016, у цркви Светих апостола Петра и Павла, у старом градском гробљу у Никшићу, молитвено је обиљежена годишњица упокојења слуге Божјег Здравка Ђуровића, свештеника архијерејског намјесништва никшићког.

Свету заупокојену Литургију служио је протојереј Миодраг Тодоровић уз саслужење ђакона Константина Дојића и уз молитвено учешће свештеника никшићког намјесништва, чланова породице и пријатеља покојног Здравка Ђуровића и сабраног вјерног народа.

По завршеној Литургији одслужен је парастос.

Ријечима пастирске бесједе обратио се свештеник Миодраг Тодоровић, који је указао на то дасмо дужни даону љубав,по којој је Бог створио свијет, створио све нас,и миједни другима међусобно дарујемо.

„Љубав не суди, љубав се моли, љубав састрадава, љубав осјећа и зато, данас ова служба и свака Божја служба јесте, управо, ношење и развејавање Христове љубави међу нама људима. Ону љубав коју је Господ показао према оцу Здравку, према мени, према свима вама, ми смо дужни да умножавамо и ова данашња служба била је умножавање те љубави, однос са његовом душом, разговор који превазилази границе овог вијека, границе логике овога свијета, који улази у вјечност и који се тиче Царства небеског“.

„Кад имамо тако непроцјењиво и неизмјерно благо истинитог Бога, Који је дошао тамо гдје је било потребно, овдје на земљу, ушао у историју, ушао у матицу нашег живота, онда није ни много тешко живјетиовдје, ако се држимо Бога Који је љубав, ако се држимо Његове љубави која није сентименталност, ни толеранција да чекамо једни друге ко ће први погријешити, него је, управо, љубав која превазилази границе овог свијета и по којој знамо да је душа човјекова жива“, рекао је о. Миодраг, поручујући:

„Нека би Бог нашем оцу Здравку, који је увијек чезнуо за неком правдом, за љубављу, за топлим односом са другима људима, дао у Царству небеском ту вјечну љубав која се никада не завршава, која траје у вјекове вјекова“.

„Његовој породици и свима нама да се сјећамо, и да знамо који је смисао и промисао Божји за све нас људе, за све што је створио, да ако Он то чува онда смо и ми дужни да Му помогнемо, да чувамо једни друге, да чувамо Божју творевину, да нас тако Бог благослови и са овима који су на Небу и са нама који још крећемо грешним стопама по овој земљи“.

Крај гробног мјеста новопрестављеног слуге Божјег свештеника Здравка Ђуровића, одслужен је, потом, мали помен.