У 26. недјељу по Духовима, на празник Преподобног Саве Освећеног, 18. децембра 2016, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Саслуживало је свештенство беранско-андријевичког намјесништва и монаштво Манастира уз молитвено учешће бројног вјерног народа.

У обраћању вјернима Преосвећени Епископ Јоаникије говорио је о великој светињи Свете Земље коју је основао и подигао велики подвижник, духовник, учитељ благочешћа и чистоте вјере хришћанске, Свети Сава Освећени, кога данас Црква молитвено прославља.

За ову Лавру наш народ везује не само то што је Свети Сава Српски добио име по оснивачу тог манастира, него и догађаји од велике духовне важности који су се, промишљу Божјом, касније десили, а прорекао их је, у своје вријеме, сам Свети Сава Освећени.

„У давним временима Свети Сава Освећени прорекао је да ће, много година послије његове смрти, доћи у његову Свету обитељ један принц и монах са западних страна и оставио завештање да му се преда његов жезал и икона. Предање се памтило кроз времена, али му монаси нијесу придавали превелики значај. Када је Свети Сава Српски као архиепископ дошао први пут у Свету Земљу нарочито је желио да посјети манастир Светог Саве и да се поклони моштима свог небеског покровитеља“.

„Како је ушао у цркву, сам жезал Светог Саве Освећеноги икона Тројеручица,силом Божјом дошли су пред њега. У томе су монаси манастира Светог Саве, који је увијек био велика Лавра и данас је, хвала Богу, видјели знамење и одмах су пожурили да испуне завjештање свог великог оснивача и ктитора“, казао је Владика.

Он је подсјетио да се жезал Светог Саве сада налази на Светој Гори у мјесту Патерица, који припада грчком манастиру, а икона Тројеручица у манастиру Хиландару. Међутим, није само то оно што нас везује за манастир Светог Саве Освећеног, рекао је Његово Преосвештенство, додајући:
„У овим данима поста и молитве треба да сеприсјетимо да су српски монаси држали манастир Светог Саве,макар сто година, и тоу доба турског ропства. То смо мало заборавили, заборавили смо колико смо били присутни у Светој Земљи и на Светој Гори, али не само то, него смо заборавили колику смо благодат добијали из тих светиња, колико смо се у отаџбини духовно снажили преко монаха подвижника који су тамо живјели. Многи су се враћали у отаџбину, отуда књиге слали, преписивали, нијесу заборављли своју отаџбину и тако су кријепили свој народ, у вријеме тешког турског ропства, да остане чврст у вјери православној“.
Преосвећени Епископ је подсјетио и на личност великог српског духовника, оца Григорија, који је био монах манастира Светог Саве Освећеног, а који је, према Владикиним ријечима, оставио диван траг и спомен у Светој Земљи.

„Имали смо, до скора, једног великог српског духовника у манастируу којем се подвизавао Свети Сава Освећени, великој Лаври и великој духовној оази, у жестокој јудејској пустињи између Јерусалима и ријеке Јордана. Памтим оца Григорија, а памте га и Грци, памти га Света Земља. Оставио је лијеп траг и лијеп спомен. Био је светогорски монах, па у оно вријеме када се почело говорити ко би могао бити нови хиландарски игуман, неки су помињали њега, а неки су били против, он је напустио ту причу и отишао у Свету Земљу да тамо буде прост монах. Био је само јеромонах манастира Светог Саве Освећеног, али човјек пун љубави, пун врлина. Не треба га заборавити“.

„Он је наставио традицију српских монаха, којих је некад била пуна Света Земља и манастир Светог Саве. Имају и данас у том великом светилишту остаци, темељи некадашње велике зграде, која се зове српска кула. То је било прихватилиште у којем су могле да преноће мајке и сестре када су долазиле да посјете српске монахе у манастиру Светог Саве Освећеног“, закључио је на крају своје бесједе, честитајући празник сабранима, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.