У Духовном центру Преподобног Исаије од Оногошта у Никшићу, одржана је, у организацији Књижевног друштва "Његош“ и Српског националног савјета Црне Горе, у суботу 12. децембра 2015, промоција зборника "Дани Његошеви“.

Поменути зборници настали су као плод научних скупова, који су одржани у оквиру књижевне манифестације „Дани Његошеви“ и имају, како је оцијењено овом приликом, "тежину озбиљне литературе којом могу да се користе проучаваоци и љубитељи Његошевог дјела“.

У свом излагању проф. др Лидија Томић запажа да "Дани Његошеви“, као и сама књижевна манифестација, концентришу мисао на великог пјесника и његово дјело које има "снагу и моћ грандиозног значаја и вриједности, не само у српској, већ и у свјетској књижевности“.

"Сам назив друштва персонализује најдубљи смисао проучавања Његоша и вертикалу Његошеве пјесничке мисли, до нашег доба. У том духу, књижевно друштва под његовим именом, шири и синтетизује мисао о њему. Чини се да њихов рад има просветитељску улогу и сасвим јасан циљ да се о Његошу константно пише и говори, односно, и изнад свега, да се не заборави оно што је Његошево“.

"Другим ријечима, идеја Друштва је да се научним, стручним и есејистичким радовима отвара и тумачи Његошево дјело и мисао. На три научна скупа, или симпозијума, Друштво је окупило познаваоце и љубитеље Његошевог дјела и резултат тих разговора су зборници под називом "Дани Његошеви“, објављени 2010., 2011. и 2013. године, последњи поводом двјеста година од рођења Петра II Петровића Његоша. У њима су, такође, пјесничка и прозна остварења савремених пјесника и књижевника, обједињена избором и поводом "Дана Његошевих“, казала је Лидија Томић, осврнувши се на вриједности, које зборници посједују појединачно, као и на аспекте са којих дјело "најживљег и најактуелнијег српског пјесника“проучавају аутори, заступљени у зборницима.

Пјесник Зоран Костић се осврнуо на антологију „Језерски врх“, која је један од плодова издавачке дјелатности Књижевног друштва „Његош“, а чини је стваралаштво 68 аутора. Неки од њих нијесу ни рођени, нити су живјели у Црној Гори, али је суштина у томе,запажа Костић, да литература, књижевост ипоезија живе на другачији начин и што се српска ријеч никада одавде није одселила.

"Она никада одавде није измјештена, она је остала овдје и она је доминанта цивилизацијског присуства Црне Горе. Не можемо а да не поменемо оно што се десило овдје.То преимоновање српског језика у нешто друго је као исписивање из цивилизације. Црна Гора тиме поништава, поништила јесебе. Ако је најљудскији израз једног народа, једног човјека, његов језик, а ако "црногорски језик“ није језик, а није језик него псеудо језик, шта је онда са грађанима и народом у Црној Гори? Је ли и он обезљуђен у мјери у којој је обезљуђенсрпски језик овдје?“

"Друштво „Његош“ је основано и постоји да би очувало језик, његово свијетло, његову снагу, а персонификација тог језика је, свакако, његов највећи писац, онај који га је прославио, Петар Петровић Његош. Његош је настао из језика српског, али му је вратио као ниједан наш писац. Вратио му је тако што га је прославио и дигао међу највеће европске језике, исписујући златном нити, српски идентитет, српску мисао“, истакао је Зоран Костић.

У представљању зборника, коме је присуствовао и Иван Негришорац, предсједник Матице српске, учествовао је и Милутин Мићовић, предсједник Књижевног друштва "Његош“. Он је подсјетио да је Друштво основано 2004. године, као "унутрашњи одговор, културном и политичком програму савремене Црне Горе, који има за циљ ревидирање историјског памћења, разарање конститутивних симбола који чине културну самосвијест српског народа у Црној Гори“.

"Вријеме у којем живимо у многоме нас подјећа на вријеме окупације Црне Горе од стране Отоманског царства. С том разликом што су у Његошево вријеме отпор тој окупацији давали и народ, и њихови главари, а у нашем времену политички лидери овог народа прихватају политичку и културну окупацију, промовишући је као "нову шансу и нови смисао Црне Горе“.

"Слободољубиви људи у Црној Гори, а и у цијелом српском народу, доиста имају јасну дистанцу и креативну супростављеност основним инерцијама које покрећу идеолошки механизми садашње официјелне Црне Горе. Ослонце тог духовног сазнања можемо наћи у генијалном Његошевом дјелу, који је открио и освијетлио човјекову дубину, а тиме и противрјечја не само човјека, него и универзума. Оставио нам је у наслеђе такво духовно, језичко и пјесничко искуство да сви они који траже ослонце духа у Његошу имају очинску помоћ“, нагласио је Мићовић.

Он је додао да су у последњих десетак година о Његошу написали текстове најистакнутнији ствараоци, мислиоци и тумачи књижевних дјела.

"Као да је сам Његош нашао своје сараднике да проговоре на исту тему са којом се велики пјесник носио, да покажу његову актуелност и присутност у нашем времену, дивећи се његовом пјесничком чуду и осјећајући најдубљу захвалност што је духом са нама“.

"Ко прочита ове зборнике видјеће да су у њима сабрани наши савременици са цијелог српског језичког и културног простора. И не само они, него су нам се придружили и ствараоци из свијета, посебно браћа Руси, који у Његошу откривају небеске искре, сагледавајући нашег пјесника међу оним генијима човјечанства који увијек зраче новим силама и привлаче новим загонеткама“, закључио је Мићовић.