У недјељу 13. децембра 2015, на празник Светог Андреја Првозваног, у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, свету Литургију је служио протојереј Дарко Пејић. Након причешћа отац Дарко је произнио бесједу.
"Драга браћо и сестре, прво да пожелимо оним који су примили свету тајну причешћа да Господ подари здравља души и тијелу и заједницу у незалазном сунцу Његовом, а оним који славе Светог Андреја Првозваногсрећна крсна слава и увијек да славе своје светитеље, а они који заступништво непрестано да моле од Господа милост спасење и здравље душама и тијелима нашим и да чувају нас и наше породице, домове и сав наш род српски православни."
"Када ми људи нисмо у стању да сагледамо дубину и висину великих ствари Господ нам кроз мале ствари показује славу и моћ. Када не видимо Господа видимо сунце које грије и зле и добре,када нисмо у стању да разумијемои схватимо, онда нас Господ поучава и учи кроз мање, лакше и видљиве ствари. Данашње Јеванђеље, браћо и сестре, говори о сили и моћи Божјој, али и о благодарности и неблагодарности човјечјој."
"Зашто цар тражи до својих слугу да буду благодарни. Зашто господар од своје војске тражи благодарност и послушност. Зашто Господ и од нас и зашто родитељ од дјеце тражи благодарност за све учињено. Да ли отац и мајка бити већи људи ако им мало дијете каже хвала и благодарим. Да ли ће то учинити да родитељи буду већи и славнији. Па неће, исто тако наша благодарност Богу не може и неће учинити да Бог буде већи, силнији и славнији. Не треба благодарност Богу, него треба нама. И родитељ тражи благодарност од дјеце да их учини бољим људима,јер благодаран човјек ће лакше наћи своје мејсто у породици и друштву и заједници, а онда благодарност рађа милосрђе и милостињу и човјека приближава Господу, мијења га цијелога. Због тога Господ од нас тражи да Му се непрестано молимо и благодаримо, да Му будемо захвални, због тога што нас то чини већим ка Господу и чини нас бољим особама."
"Господ је учинио чудо, које биљежи данашње Јеванђеље, које је, кажу Свети Оци равно ономе чуду васкрсења Лазаровог или Јаирове кћери, а можда и веће, јер десет људи који су до тада обољели од губе, чија су се тијела распадала, дисали су кроз гној, јели храну са гнојем, њихова коса, лице, тијело, све је било у ранама. Они су морали да живе горе од скотова и животиња, јер су били избачени из заједнице. Нису смјели да се приближе људима и морали су гдје год би видјели човјека да им се приближава морали су раздрти кошуље своје и показати главе своје да су губави и још да вичу: Нечист, нечист! Њихов живот се сводио на чекање смрти да муке престану. И они такви, са тијелом које се распада, са душом слабом, очајном разочараном и препаденом, чули за Господа Дародавца носиоца свакога добра и здравља. Чули од некога ко им је вјероватно оставио хране и чувши народ како виче Учитељу, Учитељу почну да вичу: Господе помози нам! И Господ им каже: Идите и јавите се свештенику. У јеврејском народу свештеник је проглашавао неког да је болестан, а исто тако када би се неко неким чудом исцјељивао свештеник га је враћао у заједницу. Господ их је послао код свештеника да би се и он увјерио у силу Божју. И док су ишли према свештенику видјеше да нема више на тијелу трагова, да су се исцијелили и један од њих видјевши да је здрав потрча назад да стигне и нађе Господа и паде му пред ноге и цјелива их и заблагодари му. Из уста из којих је до прије неколико тренутака текао гној потекле су ријечи благодарности и слављења имена Божје, а Христос га упита: Зар се не исцијелише десеторица, гдје су дакле још деветорица. Није то Господ рекао због тога што је Њему била потребна благодарност и што му је као нама потребна благодарност. Па када дамо цент или евро некомна улици па када нам се не захвали наљутимо се на њега или као љекар којем се неко не захвали. Господ је због тих људи хтиода их учини благодарним, да не забораве ко им је дао здравље души и тијелу, и нико се не нађе од десеторице, до овај туђин. Јер овај који дође није био из изабраног народа, који се хвалио и гордио како он проноси учење о Богу, него дође Асирац, човјек који није ни знао закон Божји, али је знао шта значи благодарност и био је благодаран. Немојмо, браћо и сестре никада да заборављамо да благорадимо и захваљујемо и људима."
"Ево нас у храму колико нас је, веома мало у односу колико нас има у Бијелом Пољу. Мисле други људи да немају зашто да благодаре Господу. Недај Боже никада да Господ доведе до тога, а чудимо се зашто долазе болести, немоћи, слабости и тешкоће на живот. Па ако је потребна тешкоћа да се сјетимо Господа и да спасимо душу своју, попустиће Господ и тешкоћу, јер Господ хоће гдје год идемо и крећемо чека нас и прати. И када умремо,с друге стране опет нас Господ чека, јер хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине."
"И још нешто вас молим немојмо као хришћани да саблажњавамо браћу и комшије својим понашањем и начином живота и да дајемо оправдања да они који не долазе у цркву кажу, ето ја бих ишао али види какви су они који већ иду тамо. Пазимо да свугдје у сваком тренутку свједочимо Бога и да смо свјесни да пред Њим стојимо, када паднемо и када згријешимо да замолимо опроштај да се покајемо. Када нам Господ опрости да не заборавимо да Му заблагодаримо, увијек благодаримо Господу за све у животу и онда нас Господ никада неће оставити. Њему слава и хвала у све вјекове вјекова, амин“, бесједио је о. Дарко.
