У цркви Светих апостола Петра и Павла у недјељу 6. децембра 2015, Литургију је служио јереј Никола Скопљак.

У својој бесједи он је истакао да "када видимо да неко пати од какве болести или недуга, обично се у нама јавља сажаљење и жеља да болесник што прије оздрави. Понекад се, међутим, дешава да обузети властитим невољама или овоземаљским бригама не примјећујемо ништа, већ сву пажњу усмјеравамо само на себе. Колико је наше саосјећање за похвалу, толико је наша несажаљивост за осуду. Не треба заборављати на невоље ближњих ни у властитим невољама, јер нам свака жртва учињена из љубави и искрене жеље да се помогне доноси неизмјерну милост Божју, а преко милости и помоћ и заштиту у извршењу задатака које нам је Бог по Свом вјечном и непогрешивом Промишљу повјерио. Сваки човјек је послан у овај свијет да врши вољу Божју, да живи са Богом и ближњим својима у јеванђелској љубави, у јеванђелској правди, у јеванђелској чистоти, у свему јеванђелском и Богу угодном. Бог је човјеку као круни свега створенога даровао слободу одлуке, односно слободну вољу да бира: или службу у љубави са Богом или службу у савезу са ђаволом. У много већем броју случајева човјек се опредјељује, било свјесно или несвјесно, за ову другу службу. Због тога га сналазе биједе и болести, а кроз ове и смрт. За службу Богу опредјељује се само мали број људи, само они људи који желе да носе “крст Христов” испуњен разним искушењима која се на њих сручују ради њиховог живота по Богу и за Бога. Спаситељ наш није дошао на земљу да измири зло и добро, већ да покаже властитим животом и чудима неизмјерну моћ добра и немоћ зла, да нама људима отвори капију на путу спасења, да сваки ко у Њега вјерује и крсти се добије живот вјечни."

"Данас прочитана јеванђелска прича препуна је поука потребних свакоме ко жели да свој живот, како овај овоземаљски тако и онај вјечни, проведе са Богом, анђелима и свим другим угодницима Божјим. Спаситељ наш "учаше у једној синагоги суботом" народ, својој божанској науци. У мноштву народа сакупљеном око себе угледа једну жену "која имађаше духа немоћи осамнаест година, и бјеше згрчена, и не могаше се никако усправити призва је и рече јој: Жено, ослобођена си од немоћи своје. И стави на њу руке, и одмах се усправи и слављаше Бога". Запазимо овде неизмјерну љубав Христову према згрченој жени, Његову спремност да помогне и исцијели женину болест, запазимо и женино правилно разумијевање добивеног исцјељења и њену захвалност ономе ко ју је исцијелио."

"Покушајмо, браћо и сестре, да пренесемо ове поуке у своје животе и поступајмо као што је поступио Христос и исцијељена жена из данашње јеванђелске приче. Помажимо своје ближње у њиховим невољама без много размишљања, сматрајући њихове невоље као своје, и разумимо да смо само оруђе Божје кроз које Бог пружа помоћ онима којима је потребна. Не заваравајмо се својим самољубљем и охолошћу као старјешина синагоге из данашње јеванђелске приче, који умјесто да благодари Богу што несрећна жена доби исцјељење поче да негодује што је Исус излијечи у суботу, желећи се оправдати Законом: "Шест је дана у које треба радити, у ове, дакле, долазите те се лијечите, а не у дан суботни"(Лк.13,14). Старјешина синагоге због свог самољубља жели кроз заповијести коју Бог даде преко Мојсија Израиљском народу да привуче пажњу народа на себе с једне стране и да представи Христа као нарушиоца Закона с друге стране. Неда му његово самољубље да види оно што се не може сакрити, не жели да допустиистини да продре до његовог срца огрубјелог фарисејским испуњавањем заповијести."

"Често се и ми сами налазимо у ситуацијама у каквој се нашао старјешина синагоге. Често чинимо неправду не желећи да повриједимо неке наше користољубиве везе, и стајемо на пут неистине и заштиту неправде. Тешко нам се одрећи нечега што ће нам донијети краткотрајну корист и радије чинимо неправду него правду Божју. У данашњем јеванђелском догађају слушали смо о једном примјеру дјеловања нечистих сила, што је и сам Христос потврдио у Своме одговору старјешини синагоге: "Лицемјере, сваки од вас не одрешује ли у суботу свог вола или магарца од јасала, и води да напоји? А ову, кћер Авраамову, коју свеза сатана, ево осамнаест година, не требаше ли одријешити од ове свезе у дан суботни?"Овим одговором Христос је затворио уста самољубивом и гордом старјешини, а и свима онима који смишљају разне изговоре како би избјегли чињење јеванђелских дјела милосрђа и љубави према ближњима и свима којима је потребна помоћ."

"Ево нас и у данима Божићног поста,ево прилике да себе испитамо своју душу и наша дјела да видимо да ли чинимо милост и помажемо ближњима или смо као овај старјешина синагоге који је био пун самољубља.Нека нам ова поука буде на корист и да уђе у срца наша како би чинили сва добра и испунили се Христовом љубављу и тако задобили Царство Небеско. Амин“, бесједио је о. Никола.