Да се зацаре мир, љубав и слога овдје на земљи

У цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, 10. децембра 2023. године у 27. недјељу по Духовима, Литургију је служио протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски.

Осврнувши се на потресно Јеванђеље које је читано данас, о. Дарко је казао да оно показује колико је страшно када се човјек удаљи од Бога, што за посљедицу има удаљавање и једних од других.

 “Наиме, долази Христос у храм, гдје је била нека жена која је била згрчена и није се могла исправити. Замислите само тегобу и страхоту тог живота, да никада није стала и погледала лицем у лице ближњега свога, него све са земље, живот свој проведећи као црв у прашини. И Христос је угледа, додирну, и каже: “Kћери излијечена си од болести своје”. И каже  ‘устаде жена и слављаше Бога’. Драга браћо и сестре, тај дан је била субота - дан који је по јеврејском закону био дан посвећен Богу, по јеврејском закону било било одређено чак колико човјек смије корака у том дану да пређе. И док се цио народ удиви, и слављаше Христа и благодарећи му му, свештеник тог храма, онај који је био задужен да се највише моли, стара и брине за тај народ, па самим тим понајвише и за ову жену немоћну и згрчену, да је више од других разумије и сажали, и да јој помогне. Он се побуни и каже: “Шест дана долазите и лијечите се”. А Господ гнушајући се тог и толиког степена лицемјерја, и  немојмо, браћо и сестре да мислимо како је то некад било, како смо ми сада бољи, каже му:  Безумниче, лицемјеру, који од вас у суботу не одвеже вола свога или магарца од јасала, и води да напоји”. Па ако се стрикно држиш закона, и то је по закону. Значи за стоку се бринете, а за кћер ову коју свеза болест, зар није требало да се сажалимо, да је напојимо духовном храном, да је исцјелимо, и оздравимо, да се радујемо са осталима. Ми често склони да због неке ситнице коју неко направи, да му заборавимо сва добра и све врлине, и све оно у чему је добар, и његово ‘добар дан’ и ‘помаже Бог ’, и његову молитву, и пружену руку, све.. .“, бесједио је о. Дарко, додајући да није то било због његовог гријеха и пада, већ због нашег пада, слабости и гријеха.
 
Усправан човјек, духован човјек, објаснио је о. Дарко, чист човјек, нема другога посла сем да слави Бога, и да оне пале подиже, као што богат човјек уз бриге о породици треба да брине и о сиротињи.

„Ако нам је дато, драга браћо и сестре, да се не преузносимо и не гордимо и не правимо важни богатством, и бољи од других. Ако хоћемо да видимо друге и да их разумијемо, сједнимо са њима у прашину. Поспимо се пепелом и прашином као што је цар Давид, када погријеши. Цар, скинуо своје царско одијело, обукао се у костријет, у врећу. Изашао испред града, посуо се пепелом, и сваком ко је наишао од његових поданика говораше ‘згријешио сам, опростите ми, помолите се Богу за мене’. А ми горди, као нешто имамо, и са висине гледамо на друге људе. Нисмо, браћо и сестре, зато овдје на земљи, него да поново задобијемо рај. А када смо у рају, наш народ каже ‘у рају, макар и у крају’ -може и негдје у ћошку, али само да смо у рају. Због тога, немојмо никога изгонити, и никоме се ругати, и никога блатом и прашином засипати. Јер ће се десити да на крају сами завршимо у прашини, одбачени од Бога, и од ближњег свога. Не знамо, драга браћо и сестре, кад ко може да нам буде помоћник, и да ли се неко у свом дому моли за нас или нас куне, али, ако нас и куне и жели нам зло, не узвраћајмо истом мјером, него се молимо и благосиљајмо. Је ли боље да се земља претвори у благослов, или у клетву? Да будемо благословени, или проклети? да будемо дјеца благословених или проклетих? Не кунимо да нас не би проклели, да будемо дјеца благословених и проклетих. Не кунимо да нас не би проклели, да нас Господ Бог не одбаци због клетве наше према своме ближњем. Ни на послу, ни у школи, посебно не у цркви, нигдје, браћо и сестре, не понижавајмо једни друге, него волимо и помажимо једни друге. Дани су поста, немојмо да нам пост буде само посна храна, које на жалост, често поједемо више него да је мрсна.”

 ”Пост је први корак. Смањи количину хране, алкохола, дувана, псовке, ружних ријечи, ружних помисли, то је пост, а не три тањира пасуља. Учимо се, драга браћо и сестре, знамо негдје и осјећамо шта треба да радимо, али воље често не налазимо. Нека нам Бог молитвама својим да те снаге, крјепости и воље. Све наше болесне нека исцијели, онима који су у ратовима нека донесе мир, свима нека да Благослов свој да се зацаре мир, љубав и слога овдје на земљи”, бесједио је о. Дарко.