У 26. недјељу по Духовима, на празник Светог Амфилохија Иконијског, 6. децембра 2020. Литургију у храму Светих Петра и Павла служио је јереј Александар Раковић.
Отац Александар је казао да је у Јеванђељу по Луки, које је препуно лијепих, поучних и спасоносних прича, кроз које ћемо стићи у Царство небеско, на овај свети дан испричана прича о људским бригама и изнедној смрти једног богаташа, који је бринуо само о земаљском.
„Само кроз те приче, кроз ту науку јеванђељску можемо стићи у Царство небеско, можемо стићи код Бога у вјечни живот, који Он дарује онима који вјерују и који Му искрено служе. У данашњој причи Господ говори о неком богаташу, којем је Бог дао да му добро роди њива. Он је имао велике и простране магацине у које је смјештао прикупљену љетину. Размишљајући само о земаљском, о богаћењу и љетини, он се пита шта да чини, али, није се богатио јединим богатством – Богом, није размишљао о својој души, о томе да сваког трена може да га задеси смртни час, већ је био окренут том свом иметку. Једне вечери њему се обраћа сам Бог ријечима: Безумниче, ноћас ће узети душу твоју од тебе. Не каже да ће Бог узети душу, већ само: Узеће душу од тебе, а зна се ко ће му узети душу кад је тако живио, када се “трудио” и живио за земаљско; то су непомјаници. Оно што је скупио, пита га Господ, чије ће бити. Бог опомиње на крају те јеванђелске поуке, а такво питање слиједи свакога онога ко се не богати Богом, већ пролазним.
Сви знамо да није добро богатити се само земаљским капиталом, немати никакав капитал на небесима, не богатити се врлинама, смирењем као највећом врлином, не трудити се кроз молитву и пост, духовно. Знамо и то да на земљи треба да се богатимо за Небеса, али, опет, често, у својој немарности, по својој слабости, допустимо да нас понесу земаљска добра и да, често, због њих заборавимо на Бога. То правдамо ријечима да морамо створити дјеци, помоћи најближима да би и они помагали, али, да ли је, заиста, тако. Можемо чинити добро ближњима, али ако не чинимо добро по Богу, треба да се запитамо да ли је то добро, да ли је на корист наших душа.
Трудимо се да се Богом богатимо, да најприје постом и молитвом себе обогаћујемо. Ево, сад је вријеме поста, у којем треба да се богатимо добрим дјелима, врлинама хришћанским, истинским, онако како нас Јеванђеље учи, при чему Господ не тражи од нас да занемарујемо наше физичке потребе, али никада не смијемо физичке потребе ставити изнад духовних, јер нас онда Бог неће препознати као своје, предаће нас онима другима. Онај ко размишља само о земаљском неће бити способан за Небеса. Нека вас Господ уразуми, нека вас упути да идете путем овог поста, да дочекамо сви радост рођења Богомладенца Христа, да се сви Њему радујемо, да нас Богомладенац окријепи, оснажи и да нам дарује вјечни живот”, бесједио је о. Александар Раковић.
