Дрво живота, симбол Христа Спаситеља, на радост сабраног вјерног народа испред Саборног Храма Светог Василија Острошког у Никшићу, освештао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије са свештенством.
Он је, честитајући Бадње вече и празник Рођења Богомладенца Христа, казао да је ово дан када сваки вјерујући човјек мора да се измири са ближњима својим, јер се једино на такав начин истински прославља Рождество Христово.
“Слава на висини Богу, а на земљи мир међу људима добра воља“, пјесма је која одјекује од оне прве витлејемске ноћи ево до данас и одјекиваће до краја свијета и вијека. Мир на земљи је онај мир који је Бог донио са Небеса и који се уселио, не само у утробу Пресвете Дјеве и у витлејемску пећину, него је тај мир Божји призив сваком људском створењу на љубав, на помирење, на мир са ближњима и даљним. Зато је овај празник, празник Христовог Рођења, празник мира и помирења. Колико њих се за Божић помирило и збратимило, и колико би нас требало, управо на овај свети дан, да подстакне да се помиримо једни са другима. Људи смо, слаби смо и немоћни, али је моћан Бог и моћан је мир Божји, моћан је овај свети дан Христовог Рождества и нека тај мир, који је дошао са Неба и нас помири, нека нас испуни добром вољом, а добра воља јесте воља за миром, за љубављу, за слогом и братском слободом“.
“Ово је дан када би сваки човјек морао да се измири у својој породици, и у својој души са Богом, у породици, са својима, са комшијом, са ближњим да би онда, и једино на тај начин, могао да прослави Христово Рождество, рођење Сина Божјег које је освештало, не само утробу Пресвете Дјеве него је освештало свако рођење, рођење сваког људског бића овдје на земљи. Од тог дана, па до данас и до краја свијета и вијека, свако дијете које се зачиње у утроби мајке је мали Христос, то је брат Божић Бате. Зато и пјевамо ону пјесму “Божић, Божић Бата носи киту злата, да позлати душе и врата“. Божић позлаћује златом небеским људско срце, људски ум, људску душу и освештава не само утробу Пресвете Дјеве него сваку материнску утробу. Свако рођење од тада до данас, свако зачеће је свештено и као такво га треба поштовати и не прихватати ово велико зло које је данас затровало људе и материнске утробе да се радионице живота претварају у радионице смрти, абортусима и убиствима“, рекао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.
Он је благословио сваку мајку у Црној Гори која чува зачето дијете, јер уништење дјетета, уништење плода у материнској утроби, према ријечима Архиепископа цетињског Господина Амфилохија, је уништење Христа, малог брата Христовог. То би требало да имају у виду наши очеви и наше мајке како би било што више колијевки у Црној Гори.
“Божић јесте празник и догађај који освештава свако рођење, освештава људски живот. Кроз њега се људима дарује не само пролазни живот, онај који се дарује од матере и од оца, него се дарује непролазни, вјечни, бесмртни живот, јер је Господ Исус Христос тај Који је донио квасац вјечности, бесмртности и усадио га у људску природу, у материнску утробу да свако дијете које се рађа – живи, да не може смрт видјети, јер сила Христа рођеног и васкрслог чува свако људско биће за велики страшни дан, за Судњи дан који нас све очекује“, поручио је Митрополит црногорско-приморски.
Божић ове године подсјећа нас на значајан јубилеј – стогодишњицу Балканског рата, када су се Србија и Црна Гора ослободиле вјековног турског ропства. Да није било тог Балканског подвига, истакао је Владика Амфилохије, не би данашњој Црној Гори припадало све оно што је са оне стране Таре, нити би било ослобођено Косово и Метохија за које је црногорска војска и краљ, господар Никола I пролио толико крви.
“Ено свједочанства у Ђаковици, гдје постоји гробница у којој је сахрањено седам стотина црногорских витезова погинулих у Балканском рату. Сакривена је гробница, али она стоји као живо свједочанство великог подвига, велике жртве за Косово и Метохију кроз коју се остварила она пјесма краља и господара Николе I “Онам`, онамо за брда она“. То је била истинска и права химна Црне Горе, док је била права краљевска Црна Гора, која је од ослобођења Црне Горе кренула ослобођењу Скадра“.
“Обиљежили смо 2. децембра ослобођење Скадра управо у Скадру, када сам схватио да то ослобођење Скадра и Албаније 1912. и почетком 1913. године, када је погинуло 12 хиљада Црногораца и Србијанаца, који су ослободили не само Скадар од отоманског ропства него су ослободили скоро читаву Албанију до Валоне и Драча и Албасана и Тиране, да су они уградили себе у стварање независне Албаније која данас постоји. Не само што су ослободили Косово и Метохију, вјековне наше просторе, сјеверну Црну Гору, до Куманова, до Ђевђелије, до Једрена него су ослободили и дали могућност Албанији да и она заживи као независна држава“, нагласио је Његово Високопреосвештенство.
Архиепископ цетињски Г. Амфилохије је подсјетио сабрани народ и на славну Мојковачку битку, која се збила управо око Божића 1916. У спомен на ту велику битку и крвопролиће стоји храм Рождества Христовог у Мојковцу. Овај свети дан, према његовим ријечима, прилика је за подсјећање и помен на све оне јунаке који су живот свој жртвовали за вјеру и отачаство, као што је неопходно и подсјећање на хиљаду седамстогодишњицу Миланског едикта, којим је, у вријеме цара Константина, дата слобода Хришћанској Цркви.
“Послије 300 година страшних гоњења Цркве Христове, а то потврђује календар, који је пун мученика Христових из тих првих вјекова: Свети Димитрије, Свети Георгије и безброј других светитеља, мученика, светих страдалих од гоњења римских безбожних царева, цар Константин је Миланским едиктом дао слободу Хришћанској Цркви. Благодарећи томе, хришћанство се проширило на свих пет континената, а двије и по милијарде људи данас исповиједа име Христово и прославља Његово рођење. То је драгоцјена слобода коју треба поштовати и цијенити, али нас забрињава, браћо, оно што раде неки од наших главара сада у Црној Гори. У времену када читава Европа обиљежава хиљаду седамстогодишњицу Миланског едикта, код нас овдје у Црној Гори, прогоне Цркву, па стварају Црну Гору безакону земљу, што није добро, није добро за Цркву, али кад год је Црква гоњена она ојачава, постаје све снажнија. Историја то потврђује, али није добро за поједине министре да губе свој образ. Прогоне Цркву Православну, прогоне њене свештенике. Није добро за њих, остаће то тамна мрља“.
“Немојте браћо, да вас икакви интереси на то гоне! Немојте тако према Цркви Божијој и то у овом времену када сва Европа стреми слободи и поштовању људских права. И Црна Гора стреми да се уједини са Европом, а како ће се ујединити кад постане земља бесудна, како је говорио Ђилас. Кад се Црква Божија прогони то је најстрашније безакоње, поготово у земљи коју је Црква Божија, Православна Митрополија црногорска, Српска Православна Црква родила. Скоро осам вјекова она рађа и препорађа, и дала је велике људе као што су Свети Василије Острошки, слава му и милост, Свети Петар Цетињски, Петар II Петровић Његош. Гоњење свештеника је гоњење Светог Василија Острошког, Херцеговца, Србина који је овдје дошао и освештао ову земљу, или гоњење Светог Петра Цетињског, јер се и он осјећао као Србин у то вријеме, а да не говоримо о Петру II Петровићу Његошу, који је написао „Горски вијенац“ и посветио га Карађорђу“, поручио је Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.
Владика је додао да се не може на расколима градити будућност ниједне породице, нити иједног дома, села или града, а камоли будућност једне државе. На мржњи се не може градити срећа народна, казао је Његово Високопреосвештенство и наставио:
“На то нас подсјећа огањ овог бадњака, свјетлости, мудрости, огањ љубави, огањ који призива на заједништво, на братство неуништиво, неугасиво, а не на мржњу и раздвајање браће у име било чега, било какве идеологије, било каквих схватања. Зато је добро да се сјетимо и Миланског едикта, али и да се сјетимо осамстогодишњице манастира Ђурђеви Ступови, који је подигао Тихомир Првослав Немањић прије осамсто година, и који је био огњиште вјере, истине, љубави и жртве кроз вјекове. Ове године је и годишњица рођења Петра II Петровића Његоша, и тај датум, свакако, треба обиљежити и вратити се знању и мудрости Владике Рада, а његова мудрост је сва сабрана и садржана у његовим ријечима које се пјевају до данас “Нема дана без очњега вида, нити праве славе без Божића“. Бог да вас благослови. Божићна радост, мир, помирење и љубав нека испуне ваша срца и ваше домове, и овај град и сваки град и сваку земљу и сваки народ и све човјечансто, да сви једним устима, једним срцем пјевамо ону пјесму ангела и пастира “Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља“. Мир Божји Христос се роди!“, поручио је Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.
Бадње вече и Божић сабраном народу честитао је и јереј Миодраг Тодоровић, старјешина никшићке Саборне цркве Светог Василија Острошког, а уприличен је и пригодан културно-умјетнички програм.
