После торжествене литургијске прославе празника Преподобне мати Ангелине у Крушедолу, 30. јула / 12. августа 2023. године, чланови никшићког хора који носи име наведене светитељке, походили су светиње Фрушке Горе и поклонили се кивотима светитеља који почивају у овом благословеном крају.
Предвођени проф. Аном Бојић и катихетом Браниславом Илићем, испуњени празничном радошћу чланови хора су посетили свештену обитељ манастира Ново Хопово где су се поклонили моштима Светог мученика Теодора Тирона, и у манастирском храму узнели славопој Господу, благодарећи на дану радости и великих благослова. Манастир Ново Хопово, са храмом Светог Николе, по својој архитектонској вредности представља најзначајнију сакралну грађевину своје епохе на овим просторима. Први писани помен манастира је из 1451. године. У Хопову је боравио од лета 1757. до јесени 1760. године млади Димитрије Обрадовић из Чакова, који се замонашио и добио ново име Доситеј.
Настављајући свој молитвени и радосни ход у дану своје хорске славе, походили су и свештену обитељ манастира Јазак, где су се у манастирском храму поклонили моштима Светог цара Уроша, примајући његов благослов и благодатну љубав коју се сви, без изузетка осетили у дубини свога бића. Сестринско наведене свештене обитељи припремило је послужење за своје драге госте који су својом посетом донели радост и љубав, али и благослов кивота Светог Василија Острошког. Манастир Јазак је основан 1736. године на равном завршетку мале котлине, између два пропланка, на јужној падини Фрушке горе, на потезу познатом под именом Градац. Манастирски комплекс се састоји од цркве са звоником, окруженој са три стране конацима, док је са четврте стране зид и засвођени улаз у манастирску порту. У средини порте је манастирска црква са троспратне звоником.
Своје ходочашће светињама Фрушке Горе чланови никшићког хора крунисали су посетом свештене обитељи манастира Беочин, где су се поклонили моштима Светог свештеномученика Варнаве хвостанског, исповедника вере, и узнели молитве пред чудотворном иконом Пресвете Богородице беочинске. Нема поузданих података о времену оснивања манастира. Први пут се помиње у турским документима 1566-1567. године, када је имао малу једнобродну цркву, за коју се претпоставља да је била саграђена под утицајем традиционалне архитектуре. У Аустро-Турским ратовима, манастир је оштећен и напуштен. Године 1623. беочински игуман Леонтије је скупљао у Русији, прилог за обнову манастира. После Велике сеобе Срба, манастир су на основу "отвореног листа" који им је дао Патријарх Чарнојевић 15. септембра 1697. године у Табану, обновили избегли калуђери манастира Раче, између 1697-1699. године. Исти монаси су 1708. године саградили привремену цркву од дрвета. Познати су под именом Рачани.
Бранислав Илић, катихета
Извор: branislavilic.blogspot
