У сриједу, 2. августа, на празник Светог пророка Илије, Његово Преосвештентсво Епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички Кирило служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Светом пророку Илији на Лукавици.
Саслуживало је свештенство Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске уз молитвено учешће вјерног народа.
Архипастирским словом обратио се Преосвећени Епископ Кирило, честитајући славу храма најприје надлежном Владици будимљанско-никшићком Методију, који је благословио Владици Кирилу да богослужи на Илиндан на Лукавици, пароху жупском о. Огњену Фемићу, бројном народу и гостима Илинданског сабора на планини Лукавици.
„Дивно изграђен храм у овом далеко мјесту, тиме овај народ показује љубав и поштовање према свом небеском покровитељу. Свети Илија Громовник, како га народ зове из милоште, огњени Илија живио је 900 година прије Христа, дакле, око 3000 година од нашег времена, а опет познат, поштован као да је и данас ту, међу нама. Ријетко која личност из Старог завјета има такво поштовање и тако велики број храмова њему подигнутих, у свим народима. Сматрамо да Свети Јован Крститељ, то је већ Нови завјет пошто је он испуњење пророка и крстио је Спаситеља свијета, а Свети пророк Илија има огромно поштовање не само у нашем народу, него и у другим православним народима“, навео је Преосвећени Епископ.
Додао је да ови пророци имају у нашем народу велико поштовање и због живота, живота који, по Владикиним ријечима, не престаје.
„Знамо да Свети Илија није окусио смрт него да је узнесен на огњеним колесницама, прије тога многобројна чудеса је урадио у народу израиљском, а нарочито њега памтимо и препознајемо га као ревнитеља за Бога, ревнитеља праве вјере, вјере према истинитом Богу. Још од рођења било је видљиво на њему да ће бити такав, јер су његови родитељи видјели да га анђели хране огњем као новорођенче и да га повијају исто тако огњем. Видјело се да ће он у Израиљу тадашњем јавити ту огњену вјеру, односно вјеру у будуће наше живљење. Изобразио је у свом народу равноанђелско живљење, како каже сам Спаситељ, у будућем животу нити ћемо се женити, нити удавати, нити јести и пити, него се само хранити благодаћу Божјом и гледањем лица Божјег. Такав је био Илија и такво је његово житије било, гавран му је, чак, доносио храну у пустињи, хранио се код неке удовице којој се чудом умножио хљеб и уље у дому, по молитвама Илије“, казао је Његово Преосвештенство.
Илија је, истакао је Владика Кирило, напоменуо људима да тврђа није на земљи, нити да се треба уздати и бити довољан тим задовољствима које нам даје пропадљива материја, него да је тврђа у Богу и да Њему треба да се приљепљујемо што више својом душом.
„У томе је смисао поста и молитве, покајања, свих наших аскетских подвига, којима је Илија био претеча; њега сматрају претечом подвига исихазма, подвига Исусове молитве, јер се он често тако кољенопреклоно или у пози како су то савремени исихасти радили 14. вијека, молио Богу. Он нас је подсјетио да је извор живота Бог и да прије свега треба да водимо рачуна о томе да са Њим имамо мир, да имамо праву вјеру у истинитог Бога. Тада у Израиљу није било лако, политичари тадашњи су подијелили царство, и дио гдје је рођен Свети Илија одвојио се од богослужења храмовног, јер је храм постојао само у Јерусалиму тадашње Цркве старозавјетне и политичари су видјели да народ иде у Јерусалим сваке године и измислили су нека друга мјеста за мољење и неке друге богове, нарочито је у томе предњачио безбожни цар Ахав, који је живио у вријеме пророка Илије. Његова жена, странкиња је донијела у Израиљ култ поганога, лажног бога вала и астате“.
„Свети Илија је узревновао за Господа свога, тада је он био сам пророк насупрот 450 врачева тог лажног бога кога је подржавао цар, значи државна власт је подржавала ту лажну религију. Насупрот њима стао је само Илија пун Духа Светог и благодати, наравно он је побиједио благодарећи Богу. Познато је то како је изазвао ових 450 врачева, који су цио дан призивали лажног бога, он им се ругао, исмијавао их, на крају никаквог резултата није било од тих 450 лажних врачева, али кад се Свети Илија помолио сишао је огањ с неба и спалио не само жртву него и дрва и камење око жртвеника, јер је то сила и моћ Божја. Тако је он доказао Израиљу да иду лажним путем и умногоме уздрмао лажни култ бога у израиљском народу“, рекао је Епископ Кирило.
Такав је био Илија, а тај његов дух пророчки, указао је Владика, одржавао се до доласка Спаситеља на земљу, до задњег пророка, а то је био Малахија који је прорекао долазак Јована Крститеља, долазак Месијин.
„Све до данашњег дана у Цркви Божјој православној постоји тај дух пророчки и због тог исповједања ријечи Божје често су пророци били усамљени, јер је велики и широк пут којим иду многи лажни боговима овог свијета, а узан је пут истине и правде Божје. Ти људи су у многим временима били прогањани, није далеко ни вријеме атеистичко овдје код нас када су убијани свештеници, епископи а сви смо свједоци и нвоог атеистичког покрета, и слава Богу, дух Илије се појавио на овом народу и у величанственим литијама, предвођеним Црквом својом, својим Митрополитом, побиједили су те нове, лажне идоле који су нас одвајали од Бога, и од браће“.
„Препознаћете тај дух лажни по томе што вас силом наговара да урадите неку ствар. Бог је створио човјека слободног, значи препознаћете тај дух по насиљу. Тако су овдје вршили насиље над нашим језиком, над нашом традицијом, културом, на крају су ударили и на Цркву, показали су да је суштина њиховог бића лаж, и слава Богу, што није допуштено да Црна Гора пође том странпутицом, него је Бог, видјећи покајање, видјећи да дух Илијин пребива над овим народом, зауставио те безумнике, који су нас водили странпутицом“, бесједио је Владика Кирило.
Освештан је и преломљен славски колач и жито.
Народно сабрање настављено је уз културно-духовни програм.
