Пројекат “Проширење сарадње – од хришћанских старина до унапријеђеног туризма” или скраћено „Хришћанске старине“ смо благословом владике Јоаникија, данас митрополита црногорско-приморског, отпочели још 2018. године. Хришћанске старине је четврти ЕУ пројекат из IPA фондова који спроводи Српска Православна Црква у Црној Гори. Захваљујући свом јединственом положају, Епархија будимљанско-никшићка може да конкурише у практично свим програмима прекограничне сарадње које финансира Европска унија у Црној Гори. Такође, због тога што се она територијално простире у угроженом региону црногорског сјевера, не недостаје приоритета које треба испунити, а који спадају у оквире мисије Цркве. Очување културне баштине и развој туризма, помоћ угроженима, образовање, заштита и унапријеђење животне средине и екологија неки су од развојних приоритета гдје се мисија Цркве итекако подудара са јавним интересима. Црква од 2012. године редовно учествује у пројектима које финансира Европска унија. За разлику од појединих дјелова извршне власти у Црној Гори, Европска унија никада није дискриминисала нити спроводила накарадну политику игнорисања потојећег правног субјективитета СПЦ у Црној Гори, те су вјерске заједнице као и све друге непрофитне организације имала могућност учешћа у пројектима које финансира ЕУ.
Наш народ, навикнут на разна зла и подвале је са опрезом прилазио овој сарадњи, али је увек било довољно истаћи да и Светогорски манастири користе ЕУ фондове. Једноставно – ЕУ у својим оснивачким документима, својим званичним ставом не претендује да намеће одређени систем вриједности било коме. Многе вјерске организације широм Европе активно учествују у ЕУ пројектима без икаквих препрека. Прихватајући Цркву као партнера у Црној Гори, ЕУ показује да поштује вриједности које Црква баштини и да препознаје њен значај у друштву као и правни субјективитет. Наравно, то не значи да смо „покрстили и оправославили“ ЕУ, него да је ЕУ вриједносно неутрална у стриктном значењу те ријечи. Чак се постојање вриједносног система истиче и на формуларима који се попуњавају приликом ЕУ конкурса – „Непрофитна организација? Да. Тип организације? Вјерски. Посебан вриједносни систем? Да. Статут? Устав СПЦ. Регистрациони документи и ПИБ? Изволите. Хвала, прошли сте административну провјеру“.
У току претходне деценије Епархија је успјешно конкурисала на десетинама конкурса, међународних и домаћих фондова – а нити једном није била одбијена због недостатка правног субјективитета у Црној Гори. Ту спадају пројекти из фонодова Европске уније и Уједињених нација (UNODC) као и поједини конкурси на државном нивоу као што су социјални програми јавних радова и стручног оспособљавања високошколаца. Све ово свједочи о јаловости злонамјерног исконструисаног спина о недостатку правног субјективитета и континуитета СПЦ у Црној Гори.
Ова готово деценијска сарадња ЕУ и СПЦ у Црној Гори је, између осталог донијела обнову јужног звоника древне Цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу коју подиже кнез Мирослав, видиковац са телескопом код манастира Заграђе, задужбине Херцега Шћепана у Плужинама, прилагођавање Саборног Храма и Парохијског дома у Никшићу за лица са инвалидитетом као и посјету Ника Вујичића, свјетски познатог мотивационог говоника Српској праволсавној црквеној општини у Никшићу, покретање програм „АРТОС“, првог аквапонијског пластеника у Црној Гори, многе публикације, размјене, семинаре, посјете, упознавања и јачање међуљудских веза и сарадње на макро-регионалном нивоу, али и црногорски „Стоунхенџ“, како су археолози прозвали локалитет Тумбарица код Доње Ржанице у Беранама.
Што је најљепше, пројекат „Хришћанских старина“ је направљен заједно са комшијама односно у сарадњи са Албанијом, тачније, са Малесијом и Хотима, будући да се ради о програму прекограничне сарадње. У Албанији, неколико минута вожње послије граничног прелаза према Црној Гори се истражује и конзервира прастара базилика из VI вијека послије Христа. Албанска јавност је била затечена старином остатака базилике у Хотима, али и чињеницом да пројектом управља СПЦ. Своју захвалност је на заједничкој прес-конференцији 2019. године изразио и римокатолички надбискуп скадарски монсињор Анђело Масафра као и фрањевачки редовници из Хота, а који су и подстакли партнере из Албаније да заједно конкуришу баш са овом предивном базиликом, која има шансе да постане најсјевернији ранохришћански културни споменик Албаније.
На страни Црне Горе, у Васојевићима, из једног шумовитог брда поред Берана, више села Доња Ржаница „изронила“ је давно заборављена насеобина са остацима хришћанске базилике у свом средишту. Са њом је из земље „изронило“ и око 600 артефаката - археолошких налаза који су освјетлили прошлост Горњег Полимља. Локалитет Тумбарице – до тада непозната насеобина коју људи насељавају у трајању од безмало три миленијума - од каменог доба до аварско-словенске најезде у VI вијеку послије Христа, отворила је поглед у далеку прошлост. На почетку, сондаже су указивале да се ради о малом црквишту на брду, а онда, из безобличне хрпе рушевина обрасле шумом, изрониле су не само „куле и градови“ него и „токе и илике“. Откривени су одбрамбени зидови, капије, одбрамбене куле, одаје великодостојника, спремишта и куће као и хришћански храм у самом центру - дограђиван и прошириван. И кад се испоставило да радова има много више него што је планирано и кад је све завршено, постало је јасно да све што је обрађено не представља ни једну трећино оного што још лежи под земљом. Низ падину се, по свој прилици пружају остаци древног насеља, смјештеног у природном склоништу, које од праисторије служи као насеље, станиште, утврђење и збјег.
Одшкринут је прозор, који је расвијетлио живот у погранично подручје свјетске хришћанске империје, која се са царем Јустинијаном спремала да „узврати ударац“. Мноштво нађених предмета на Тумабрици је права ријеткости и право благо археологије. Као што је гробница историјски безначајног фараона Тутанкамона постала најјаснији прозор у свијет старог Египта, само зато што је била затрпана отпадом са изградње гробнице чувенијег и много значајнијег фараона Рамзеса II тако је и Тумбарица постала прозор у давну прошлост Васојевићког краја, јер будући напуштена и заборављена, послије рушења никада није ни наново обнављана али ни наново пљачкана, а иза себе је оставила причу о животу пограничја Ромејског царства. И што је најдирљивије, та прича је и прича хришћанске Цркве, која данас, учествујући у откривању прошлости Горњег Полимља, свједочи и о сопственом континуитету присуства на овим просторима. Током велике сеобе народа, црквена организација не нестаје, како се дуго мислилио, него опстаје, и активно ради на христијанизацији дошљака. Она је центар живота у сваком смислу, и то не само у добро утврђеним приморским градовима, него и далеко у унутрашњости. Ромејска цивилизација не нестаје него се трансформише, усавршава, прилагођава, па чак и подражава придошлицама које се из вијека у вијек све више асимилују у „византијски свијет“. Далеко сложенија, живописнија, али и човјечнија слика насупрот увријежениим стереотиима о дивљим племенима насупрот висококултурним и гордим Римљанима.
Ово је и и била тема научног симпозијума који је одржан ове недјеље у просторијама Хотела Беране на обали Лима – о раном средњем вијеку и хришћанском наслеђу у прекограничној области данашње Цнре Горе и Албаније, па су тридесетак учесника - археолози, историчари, конзерватори, каноничари, партнери из туризма и локалних самоуправа имали прилике да зароне у различите аспекте овог периода и ове области. Дискутовало се о општим историјским приликама овог терена и тог нерасвјетљеног доба у којем су се народи и царства смјењивали, а хришћанство опстајало, о култовима светаца распрострањиваним и тада и сада, о законима и правилима црквене организације тога периода, о односу религије и политике, о загонетним алегоријама и значењима тадашње црквене умјетности, о локалитетима који дају мноштво података и откривају сву љепоту прошлости и ранохриошћанског наслијеђа Васојевића и Хота, односно Црне Горе и Албаније, о односу друштва у обије државе према овоме непроцјењивом наслијеђу у данашње вријеме, али и о укључивању овог „откопаног блага“ у развој туризма ових помало запостављених области и њиховог непроцјењивог културног и природног наслијеђа.
Поред излагања и дискусије, првог дана симпозијума учесници су имали прилике да обиђу локалитет Тумбарице, да виде и осјете прошлост и причу „црногорског Стоунхенџа“ како га називају археолози Полимског Музеја.
Другог дана симпозијума учесници су имали прилику да посјете Полимски Музеј и недавно отворену поставку Тумбарица која је заузела читаву модернизовану секцију овог музеја. Могли су да се диве крсним знамењима и остацима полијелеја нађених у базилици, златним појасним украсима и накиту који су израђивали мјесни ромејски мајстори по аварским узорима, могли су да виде сребрне култне предмете које су ископали албански студенти археологије током размјена и археолошких кампова у току пројекта, да виде илирске, римске и византијске новчиће, али и вршкове тробридних стријела које производе застрашујући звиждук у лијету, а које су нађене поред градских капија и бедема. Мноштво вршкова стријела, као и трагови спаљивања јасно свједоче о насилном крају ове древне насеобине у VI вијеку послије Христа.
Трећег дана учесници су обишли сједиште Епархије будимљанско-никшићке – манастир Ђурђеви Ступови, који је на неки начин пружио и слику у духовну и културну заоставштину и наставак Тумбарица. Пет вјекова касније, само неколико километара даље, изниче велељепни манастир, овај пут у светородном Немањићком издању, који је као и Тумбарица био више пута рушен и спаљиван, гдје Црква наставља своју мисију. На самом крају симпозијума, о силини и дубини заједничког хришћанског културног наслеђа је најупечатљивије засвједочила православна црквена пјесма Богородици „Достојно јест“ коју је из свег срца, на албанском језику у духовном средишту Васојевића, у Ђурђевим Ступовима, отпојао учесник научног скупа из Албаније.
Међусобна сарадња и отварање западно-балканских држава и народа који живе, раде, тргују, размјењују идеје и дијеле живот, не деценијама и вјековима, него миленијумима, не представља никакав куриозитет како споља наметнути стереотипи често имплицирају, јер је сарадња више правило него изузетак. Будућност је партнерство умјесто туторства, унапријеђење заједничког умјесто окапања над разликама, као и више слуха за иницијативе из народа, које долазе од људи који су „со земљи“, а који боље разумију своје потребе, жеље и стријемљења него отуђени прописивачи, аналитичари и уређивачи живота у кулама од слоноваче.
Послије скоро два миленијума хришћанства у прекограничном подручју, хришћанско археолошко наслијеђе представља и значајан туристички ресурс и заједничко културно наслијеђе двије земље и два краја које треба његовати, промовисати и користити. Пројекат је заједнички осмишљен и заједно га спроводе, носилац пројекта - Епархија будимљанско-никшићка Српске Православне Цркве и партнерска институција ЈУ Полимски музеј у Црној Гори, и партнерске институције у Албанији, Институт за археологију, Центар за албанске студије и НВО Albania Community Assist. Пројекат финансира Европска Унија посредством Mинистарства финансија – Директората за финансирање и уговарање средстава помоћи Европске Уније у Црној Гори кроз IPA II (2014-2020) Програм прекограничне сарадње Црна Гора – Албанија у оквиру тематског приоритета 1 – Охрабривање туристичког, културног и природног наслеђа. Укупна процијењена вриједност пројекта износи 578,807.04 €, од чега Европска унија кофинансира износ до 491,985.98 € док остатак финансирају партнерске институције. Пројекат је отпочет у арилу 2018. године, а завршава се у јануару 2022. године. Поред ископавања, конзервације, научне обраде и уређења археолошких локалитета, пројекат обухвата и прекограничне археолошке кампове за ученике и студенте, израду зборника и брошура, израду мобилне апликације проширене стварности (Augmented Reality) и промотивне активности.
Правна ограда: Ставови изражени у овом чланку представљају личне ставове аутора и не одражавају нужно ставове Европске Комисије.
Протођакон Константин Дојић
Координатор Пројекта
Канцеларија за међународну сарадњу
Епархије будимљанско-никшићке СПЦ
Никшић
