Прослављена слава манастира Златеш, у Томашеву, код Бијелог Поља

Литургијским сабрањем, којим је, у манастиру Златеш, у Томашеву код Бијелог Поља, на празник Светог пророка Илије, у понедјељак 2. августа 2021. началствовао Његово Високопреосвештенство изарани Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије, са свештенством и монаштвом, прослављена је храмовна слава.

Прослављена слава манастира Златеш, у Томашеву, код Бијелог Поља

Честитајући празник и храмовну славу вјерном народу и настојатељу манастира, оцу Николају, Митрополит Јоаникије је казао да је Свети пророк Илија, велики заступник Божји, који спада у ред највећих личности које памти Црква Божја.

„И то заједно са пророком Мојсијем, Светим Аврамом и Светим Јованом Kрститељем, а он је, живјећи много вјекова прије Христа, својим животом изобразио Христа, јер је водио свети живот. А онда му је Бог дао велике дарове да проповиједа ријеч Божју, као Господ, његова ријеч је била дјелотворна, да чини велика чудеса. Али, то нису била чудеса која је могао он сам као човјек чинити, него га је Господ услишавао, Он је творио чудеса преко свог угодника, преко Светог Пророка“.

„Многа чудеса је чинио, живећи у тешким временима. Он је добар примјер да се велике личности могу рађати и у најтежим временима, временима одступништва, биједа, када су многи скренули на путеве који воде у ћорсокак, странпутице, али, колико год су била тешка времена и народ одступио од вјере, Господ је  све је више давао силу свом пророку Илији. Прије свега, да би се народ обратио ка Господу, заустављао је кишу, јер, врло често, људи када живе у благостању ничега се не сјећају. Имају свега у изобиљу и  то им је довољно, и све мисле: Не дај Боже да се што промијени, како је добро да будемо стално у благостању. А тада се најчешће људима догађају врло лоше ствари и тада им се спрема пропаст, јер су,  прије свега, заборавили на Бога“.

„Свети Илија је измолио од Бога сушу, јер је боље да народ трпи сушу, не би ли се сјетио Бога и да призове име Божје, да се одврати од злобе, да види да без Бога не може учинити ништа добро. И три године није било кише, а онда је Господ опомињао пророка Илију да се помоли Богу за кишу. Прво се пророк Илија молио Богу да нема кише и Бог је га је услишио, али, опет, није хтио без њега да да кишу. Али, пошто је Бог милостивији од самог пророка, Он га је опомињао да буде милостивији и снисходљивији према људима, па му је, у једном моменту, одузео благодат коју је имао, и силу коју му је Он дао, па је пророк остао сам, као обичан човјек. Усеилили су се у њега  страхови, видио је како је страшно бити без Бога, али, то је било по Божјем промислу само да га опомене, јер је он, увијек, ревновао за славу Божју“, бесједио је Митрополит Јоаникије.

Понајвише се, нагласио је Митрополит Јоаникије, сјећамо како је Свети пророк  Илија изазвао лажне пророке, који су проповиједали лажну вјеру и лажног бога, да дођу на високу гору да се и они моле Богу, да виде кога ће Бог услишити.  

„Скупило се четири стотине Ваалових лажних пророка, које Бог није услишио. Он је све то поставио да се тачно види који ће се Бог одазвати, да ли прави истинити или лажни бог или богови. Али, када они ништа нису добили, он се само кратко помолио Господу и Бог га је услишио, па је народ видио која је права и истинита вјера. Говори се, да је  Свети пророк Илија побио четири стотине лажних пророка. Да ли је их је он побио или народ заједно са њим, јер је видио народ колико су лажни пророци, лажни учитељи ширили заблуду и тровали душу народну. Па су одједном препознали праву вјеру да су жељели да, на такав начин, одбаце лажну вјеру и лажне пророке, који су платили својим главама за лаж, обману и пропаст народну“, казао је Митрополит.

Изабрани Митрополије Јоаникије је навео да у житију Светог пророка има још нечег узвишенијег, а то је како је он скончао овоземаљски живот.

„Бог га је узео на огњеној колесници и он се, једноставно, вазнио на огњеним кочијама. Нијесу то кочије какве ми можемо замислити, то су, сигурно, Небеске силе дошле по пророка Илију. Говори се да није умро људском смрћу, него је вазнесен, и да ће се, опет, јавити. А прије тога је говорио свом ученику, који је од њега тражио да добије благодат коју он сам има. Он каже: Ја то не могу да ти обезбиједиме, него ћеш видјети, ако са мене, када се будем вазносио, спадне огртач, ти га ухвати и то ће бити знак да си добио благодат Божију. И како се пророк вазносио, Свети Јелисеј, његов ученик вапио је за њим да се смилује на њега и да му ниспошље благодат.  Он му је као знак Божје милости отпустио свој огртач, и тако је Свети пророк Јелисеј имао знак да је наслиједио благодат Светог пророка Илије, те је чинио иста чудеса као и пророк Илија. Много више Јелисејевих чудеса је описано у Светом Писму. Ово је било изображење онога што ће доћи. Све велике личности, Мојсије, Илија и Аврам су својим животом изображавали Христа, Који ће доћи и све што су они чинили имало је значај да припреми народ да може да прими Христа, Његову ријеч и истину када Он дође, као и Свети Јован Kрститељ, који је поравнавао своје путеве ка Христу Господу, да би се народ боље припремио да прими Спаситеља свијета. Тако је и Свети пророк, много вијекова прије рођења Спаситеља, својим животом изобразио Христов живот“, бесједио је Митрополит.

А о томе шта је то значило, на шта је указивало вазнесење Илијино и шта је значило спуштање огртача којим је Илија био заогрнут, своме ученику пророку Јелисеју, Митрополит објашњава:

„То указује на силазак Светог Духа на Свете апостоле и ученике Христове. Тек послије Вазнесења Христовог долази Тројичин дан, када је Господ Исус Христос са Неба, од Бога Оца, ниспослао дарове Духа Светог на апостоле, те су се они обукли у силу са висине. Тако се, много вијекова прије, ученик Светог пророка Илије обукао у његов огртач, преко кога је он добио ту благодат. Он је, ипак, добио благодат преко вештаствене ствари, преко неког видљивог знака, а Свети апостоли су добили непосредно од Господа, пошто се Он вазнио, дарове Светог Духа у виду огњених језика. То је невештаствена, нетрулежна слава Божја која се излила и сила Духа Светог и Божје истине, правде и љубави, која се излила на апостоле. Тако, када читамо Свето Писмо оно нема само буквално значење, има наравно и то, јер све што је описано је и истинито, али има и скривени смисао. Када читамо Свето Писмо све више нам се открива домострој спасења и љубав Божја, како је Господ од постања свијета припремао спасење рода људског. А, ево, једне велике личности коју је Господ послао у овај свијет да благовијести спасење народу, не само једном народу него свим народима, Светог пророка Илију. Он је чинио чудеса свима који су му се обраћали, не само у јеврејском народу, него и у другим народима, да би се показала сила, благодат и милост Божја, не само једном него и другим народима. Господ је изричито рекао да није дошао само једном народу, него свим народима и Његово дјело спасења подједнако призива све народе да се спасу. У Цркви Божјој од свих земаљских народа Господ прави један народ коме је Он глава, то је Божји народ и сви су браћа у Христу Исусу Господу нашем, тако да се Црква никада није поистовјетила само са једним народом, него се Господ поистовјетио са својом Црквом, која призива све народе, а ми треба да се сјединимо са Христом, и да будемо једно у љубави и заједници Духа Светог. Нека Господ свима вама дарује благодат, преко молитава Светог пророка Илије, нека он излије од Бога велику милост на све нас“, бесједио је Митрополит.

Ријечи благодарности Митрополит је исказао према оцу Николају, код кога је свако, ма одакле да долази, радо виђен гост.

„Види се све оно што он ради, а најдраже је то што он овдје лијепо прима народ. За свакога ко долази у ову светињу има лијепу ријеч  и предусретљивост. Нарочито је лијепо што се овдје окупљају дјеца и омладина, да се моле Богу, да се сабирају у овој светињи, да освећују своје младе душе, срца и мисли и да буду, ако Бог да, добри људи, да буду бољи од нас старијих и да их Божји благослов прати, јер свима онима који од младости крену за Христом, Господ Исус Христос даје велике дарове, умножава њихове таленте, даје им здравље душе и тијела и сваки напредак. На  здравље и спасење свима који помажу нашег оца Николаја, који су дали прилоге, уложили своју љубави и вријеме, да помогну оцу Николају да се ова светиња обнови“, рекао је изабрани Митрополит Јоаникије.  

Послије Литургије освештан је и преломљен славски колач и благосиљано жито. Приређена је трпеза љубави за све сабране.

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe