У Црнчи код Бијелог Поља данас, на празник Преподобне мати Ангелине Српске, обављено је освећење обновљеног манастирског Храма Светог Јована Крститеља. Тим поводом Свету архијерејску литургију са свештенством и свештеномонаштвом су служили  Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Преосвећена господа Епископи: рашко-призренски  и косовско-метохијски Теодосије, милешевски Атанасије, захумско-херцеговачки Димитрије и буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило.

Сабрање у Манастиру Светог Јована у Црнчи, који је био љетња резиденција српских архиепископа, благословиле су и мошти Светог Арсенија Сремца, које су за ову прилику донијете из манастира Ждребаоник гдје се чувају.

У току Литургије, Христовој заједници су прибројани нове слуге Божије: Живорад, Ненад, Васо, Саша, Снежана, Теа, Валентина, Миомирка и Јана.

Бесједећи по прочитаном јеванђељском зачалу, Преосвећени владика Теодосије је казао да је данашње сабрање, освећење обновљеног Храма Светог пророка и претече Јована Крститеља, дар Божији:

“Данас су срца наша испуњена радошћу јер је послије толико вјекова на темељима некадашњег храма подигнута ова црква. И ми смо радосни у срцу јер је Господ управо благословио да ово обновљење и васкрсење храма додијели нама, нашој генерацији. Чекало је ово мјесто данашњи дан. И присуство моштију Светог Арсенија Сремца, чини да овај дан буде још већи и још радоснији за нас окупљене.”

Подсјетио је да је ово мјесто по предању био метох манастира Хиландара, да се у њему подвизавао и провео своје последње дане овоземаљског живота насљедник Светог Саве, други архиепископ српски Арсеније Сремац, “који је смирењем својим, трпљењем и подвигом, учинио да оно мало постане велико, као да и оно незнатно за људе овога свијета, постане величанствено и да траје у вјекове векова”.

Нагласио је да је ово мјесто освештано молитвом и подвигом светих те да је, иако разрушено и у пепелу, сијало непрелазном божанском свјетлошћу и привлачило многе људе. Вјерни народ, како је казао, никада није избрисао из свог памћења ову светињу, увијек је долазио, нарочито на дан рођења Светог пророка и претече Јована Крститеља када је служена Литургија.

“И ево послије толико вјекова Господ нам је дометнуо снаге и љубави, да се овдје подигне дивни храм који је данас испуњен славом Божијом. Као некада премудри Соломон, коме је Господ благословио да подигне храм у Израиљу, Јерусалиму, и ми смо данас призвали име Божије и помолили се Господу да Он у смирењу своме, славом и силом својом, испуни овај храм и душе свих нас. И заиста цијелим својим бићем смо осјетили то Божије присуство”, подијелио је свој утисак са сабранима владика Теодосије.

Храм, који су наши преци подигли у славу Божију и част Светог Јована Крститеља, обновљен је благодаћу Божијом, а трудом владике Јоаникија и свих приложеника и ктитора, и ми смо, како је казао, благодарни Богу на томе.

Преосвећени владика је говорио и о страдању наше Цркве и народа на Косову и Метохији, подсјетиши да су наше светиње тамо много пута у историји рушене, паљене, скрнављене, али да је Господ чинио да оне увијек васкрсавају. Говорећи о страдању у периоду 1999-2004. године, када су на наше очи непријатељи рушили и палили храмове, владика Теодосије је истакао да су и тада долазили вјерници, и они који нису православни, на рушевине и темаље манастира Светих врача у Зочишту, Светих Архангела, знајући да је то свето мјесто и да ту слава Божија обитава.

“Ту су налазили утјеху, добијали исцјељење и ти храмови су поново обновљени у славу Божију. Али оно што бива је да храмови који су поднијели рушење, као што је и народ поднио мучеништво у страдању, они у својој обнови, у свом васкрсењу бивају и светлији и сјајнији и љепши него што су били. Тако да подвиг и мучеништво за Господа чини да будемо још светлији и спремнији за Господа”, поручио је Преосвећени Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, закључивши да и храмови и народ Божији имају своју голготу, али се и обнављају нашом љубављу силом и моћи Господа нашега.

Након што су архијереји благосиљали и преломили славски колач, ријечима архипастирске бесједе вјерном народу се обратио изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије који је заблагодарио Богу што смо дочекали да се обнови древна светиња, манастир Црнча, посвећен рођењу Светога Јована Крститеља, у коме је своје последње године живота и своју кончину дочекао Свети Арсеније:

“Његове мошти дођоше јутрос рано, и оне се радују, и ми се радујемо, и овоме празнику и рођењу Светога Јована Крститеља, јер ово освећење је ново рођење Светога Јована Крститеља и ново похођење Светога оца наша Арсенија ове светиње. Рођење Светога Јована Крститеља указало је, по свему, на рођење Христово, а и његов живот је био изображење, не симболично, него, колико је то човјеку могуће, стварно и реално изображење Христовог живота”, бесједио је изабрани Митрополит црногорско-приморски и додао да се и његова небеска биографија поистовјећује са Христовoм небеском биографијом.

Даље је објаснио да овај обновљени храм улази у небеску биографију Светога Јована Крститеља јер се житије светих, њихове биографије, не завршавају са земаљском кончином, него се настављају кроз вијекове:

“Исто тако, обновљење овога светога храма се уписује у небеску биографију и Светога оца нашега Арсенија, који се овдје упокојио. А ево, данас је овдје дошао да заједно са нама призове Божију благодат и Божију милост и да освешта овај свети и велики сабор. А овај сабор који данас чинимо није ништа друго него наставак сабора који никада није ни прекинут.”

Као изузетно важно владика Јоаникије је истакао то што ова светиња која је била порушена прије три стотине година заправо није била напуштена, јер је народ који је долазио да се моли под њеним сводовима исто тако долазио да се моли и на њеним рушевинама, на њеним темељима освештаним.

“Да се сједини са Голготом овога светога храма, а преко њега да се сједини са Христовом Голготом, да утврди своју вјеру и да оде утјешен са надом Васкрсења. И ваши преци, који су очували овај сабор и никада нијесу дозволили да се прекине, него су увијек овдје на Ивањдан имали свештеника, и Свету службу и Свето причешће, они су можда још заслужнији, иако сте ви врло заслужни за обновљење овога храма”, рекао је Високопреосвећени Митрополит, објаснивши да су преци заслужнији јер су очували памћење, а тамо гдје се очува памћење све се лако и обнавља.

Поучио је да је тај свети сабор био Црква Божија, жива и истинита, неразорива, јер ми подижемо храмове да би смо сами постали дио храма.

“Да би се сам Господ настанио у нашим срцима, да би свако од нас био онај који нас Христа Господа у себи, храм Бога живога, као што говори Свети апостол Павле. И ево, слава Богу, овај сабор, откад је почела обнова овога светога храма, сваке године је био све љепши, све чвршћији и све свијетлији, а данас је заблистао у пуној својој слави и сјају, јер овоме сабору се радује данас и небо и земља. И анђели Божији, и угодници Божији и ваши преци. Они благодаре и благосиљају вас што нијесте заборавили ову светињу, напротив, не само да је нијесте заборавили него сте је и обновили својим великим трудом.”

Изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је са сабранима подијелио још једну радосну вијест. Наиме, прије неколико дана један од комшија је понудио да ливаду поред светиње прода овом храму, и један од великих добротвора храма је већ дао капару за њен откуп, што би, ако Бог да да се сакупи довољно прилога, помогло да се обнови ова света обитељ.

“Ово је сиромашан крај и људи живе веома тешко од свога труда, али нико се од њих не жали. Не жали се зато што видимо да су душом богати. Ја сам се дивио њиховом подвигу ових година, јер нису имали велике приложнике, него су све узимали на своја плећа, а онда су добри људи помагали видећи њихов труд. И то је изузетан примјер! На многим мјестима то нажалост није тако. Многи који граде светиње могу доћи овдје да виде како је ово село обновило славни и велики манастир Црнчу. Свима вам на здравље и на спасење и хвала вам и Бог вас благословио и здрави били, живјели, на многаја љета”, казао је на крају свог обраћања Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије,

На крају сабора, ктиторима ове светиње су додијељене архипастирске грамате: Радовану Дошљаку, Алекси Пиперу, Браниславу Кљајевићу, Жељку Ћаловићу, Милану Цатићу, Васу Бубањи, Драшку Ћоровићу, Југославу Булатовићу, архитекти Ранку Вуканићу, као и мјештанима села Ивање, Црнча, Потоци, Сајковац, Радулићи, Братству омладине “Свети Арсеније Сремац” из Црнче и Цркевеном одбору.

Извор: Митрополија црногорско-приморска