У цркви Светих апостола Петра и Павла, у Бијелом Пољу, на празник Преображења Господа нашег Исуса Христа, у сриједу 19. августа 2020. Литургију је служио протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски.
У бесједи сабранима о. Дарко је нагласио да је Преображење Господње и преображај нама људима потребно, прије свега, зато што је човјек створен по лику и подобију Божјем.
„Боравећи у близини Божјој у непрестаној радости и узрастању, како каже апостол Павле, „из силе у силу“, са благодаћу и достојанством Творца свога, човјек стоји уз добро, њега оно све више испуњава и прелива се и човјек не зна шта би са собом од радости и усхићења. Свако од нас је имао таквих тренутака. Њих је мање, не зато што Бог неће или не може, него зато што се ми својим гријесима удаљавамо од те благодати. Тако су и наши прародитељи, павши и изгубивши близину Божију, почели да слушају оца лажи, варалицу и и творца сваког зла, да му служе и, на жалост, да му се дјелима и животом својим уподобљавају. Толико су човјек, његова душа, мисао, срце, ум, породица, пријатељи и непријатељи поцрнили и потамнили, да се, скоро, није могло наћи, ни видјети добра, свјетлости и радости. И због тога долази Бог на земљу“.
„Сви смо ми свједоци, посебно православни, колико има светих нетрулежних моштију, довољне су само мошти Светог Василија, да схватимо шта значи Преображај. Оставити црнило и таму гријеха и послужити Богу јесте тежак и мукотрпан пут, али тај пут је привремен и кратак у односу на вјечност. Свети Василије Острошки је био у Хиландару, склонио се из метежа и вреве херцеговачке и црногорске, сукоба и ратова, с једне стране унијата, који су хтјели да пониште вјеру православну, са друге Турака, који су огњем и мачем сатирали вјеру православну. На жалост, и у народу је, због непрестаних тегоба и мука, слабио дух и он се повијао. Не желећи ни за шта да да своју вјеру православну, склањао се од свега и добјегао до оних острошких греда у које није било лако доћи, у онај крш, без житница и поља, да се храни као пророк Јован у пустињи „од дивљег меда и гранчица“. И ништа му није било тешко, ни скупо за вјеру православну“.
„Тако и нама данас, увијек, а посебно данас, не смије и не треба ништа да буде тешко за нашу вјеру православну и ништа нам не смије бити прече од вјере православне. Kад год изаберемо нешто друго, земаљско и пролазно, прљамо свој богочовјечански лик, своје достојанство. Чинимо да на путевима спасења израсте коров и трње, да се настане змије и шкорпије. Ако ми ову стазу не раскрчимо и оставимо чистом, дјеци својој и потомству, мораће је они чистити и крчити. То је једина стаза нашега народа, коју су нам показали најбољи из рода нашега, Светитељи. Нема, браћо и сестре, образованог човјека без побожности. Онај ко нема страха Божијег, он нема ни образа. Страх Божији је почетак мудрости, каже премудри Соломон. Морамо да научимо „Бога се бојати и људи се стидјети“, да не буде да нам је лични и пролазни интерес важнији од вјечности, славне историје, славних и светих предака и да то све „бацимо пред свиње“, да погазе и испрљају. Чувајмо вјеру нашу да би она нас и потомство сачувала. Молимо се Господу нашем Исусу Христу да и нас, као што је Свете апостоле, преобрази да будемо једно и заједно у Христу Исусу Христу“, бесједио је свештеник Дарко Пејић.
По одслуженој Литургије освећено је грожђе које је дијељено вјерницима.
