Светом Архијерејском Литургијом, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, ломљењем славског колача и пригодним програмом, Пивски манастир је прославио своју славу – празник Успенија Пресвете Богородице.

Празник Успенија Пресвете Богородице, сабранима је честитао Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о Пресветој Богородици, која је у посту и молитви проводила последње дане живота, припремајући се за своју кончину.

„Обилазила је света мјеста на којима је Господ Исус Христос, Њен син и Спаситељ, радо боравио, нарочито Маслинску гору и околину Јерусалима, проповједајући више својим животом, него ријечима. Једно вријеме провела је код Светог Јована Богослова, кога је Господ Исус Христос Њој усинио са крста, тамо је њему помагала и охрабривала на проповјед Јеванђеља. Говори се да је посјетила Свету Гору Атонску за вријеме живота и да је благословила ту гору, а после свог Успенија, посебно од кад се Света Гора испунила Светим Божјим угодницима, монасима, Она тамо непрестано пребива и својим молитвеним заступништвом штити Свету Гору и обрађује је као свој рукосад“, рекао је Владика.

Пред крај живота, како говори свето предање,  вратила се у Јерусалим. Била је и даље у вези са Светим апостолима, нарочито са Светим Јаковом, првим епископом јерусалимским, а када су дошли њени последњи дани, обишла је мјеста, која су освећена Христовим посјетама и, по предању, навео је Епископ Јоаникије, примила је прије своје кончине зелену гранчицу из раја Божјег из руку арханђела Гаврила.

„На овај свети дан прослављамо Њено успеније, сјећамо се Њене смрти, али ту смрт не називамо смрћу него успенијем, уснућем. Јесте то била реална људска смрт, али ми никад нисмо пали у ту заблуду као католици, који су почели да говоре да се Она уопште није упокојила. Ми се држимо учења да је Она као ћерка Адамова платила дуг, као и остали људи, којим нас је Адам задужио својим гријехом. С друге стране, ако је Њен син и Спаситељ Господ Исус Христос примио смрт ради нас људи и ради нашег спасења, и то животворну смрт, како и Она да не прими смрт. За Њену смрт се не говори да је животворна, али јесте живоносна. Има ту разлике“.

„Господња смрт на крсту је била искупитељна и живоносна, а Њена смрт је била таква да се Она заједно са својим сином сјединила са Његовом смрћу, а то је живоносна смрт. То је смрт која је, заправо, почетак новог живота. То је прелазак и зато се Њено Успеније, Њена смрт прославља као преславно Успеније. Анђели су прославили Њено успеније и Свети апостоли су покренути силом Светог Духа да се саберу око њеног одра и да са пјесмама предају Њено благословено тијело гробу“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки.

Додао је, такође, да је човјек запитан како то да Она која је мати Живота прими смрт.

„То јесте тајна. Тајна Њеног успенија открива и тајну нашег спасења. Ако је успеније Богородице било та
ко преславно, опјевано од анђела и богоносних апостола, онда је то охрабрење за све нас. Господ Исус Христос, Који је својом смрћу уништио смрт и нама даровао нови живот, васкрсење и благодат да постанемо учесници Његове побједе над смрћу, Пресвета Богородица је први свједок те благодати и тих дарова Божјих“.

„Ако је Господ Исус Христос назван Првенцем Који иде пред свима који у Њега вјерују, Он је почетак из мртвих, самопочетак, а сви ми који за Њим идемо везујемо се за тај Почетак, за Христа Господа, Пресвета Богородица је као мајка Христова одмах иза Њега, а ми сви слиједимо Њој. Смрт правог хришћанина је такође, прелазак из овог живота у живот нови вјечни, незастариви, у онај љепши, нетрулежни Божански свијет и живот“ поучавао је Епископ Јоаникије, истакавши да је Госпођиндан празник у којем небо силази на земљу и анђели заједно са људима прослављају Успеније Пресвете Богородице.

„Ово је празник у којем сви осјећамо Њено благодатно заступништво, када сви можемо слободно да приступимо Њој са својом молитвом, јер ће Она наше молитве узнијети до престола Божјег и надопунити недостатке наших молитава. Ово је празник радости, охрабрења, укрепљења наше вјере, наших душа и савјести и, дај Боже, да у овим временима, која су бременита искушењима, Пресвета Богородица буде на помоћи, нама и свим људима“, поручио је Владика Јоаникије.   

Преломљен је славски колач и освештано жито поводом храмовне славе. Домаћин овогодишњег славља био је Мијушко Бајагић, предсједник Општине Плужине, а обавезу за наредну годину преузео је Милован Голубовић.

Потом је у манастирској порти одржана духовна академија. Надлежни Епископ Владика Јоаникије је највишим одликовањем Епархије будимљанско-никшићке Медаљом Светог великомученика и побједоносца Георгија I степена одликовао академика Јована Делића за „немјерљив допринос културној обнови Епархије будимљнско-никшићке“.

„Његова заслуга за свечаности у манастиру Пива су велике као што су и оне духовне свечаности и помени у мученичким Долима, пивској Голготи која се претворила у пивску славу, у свето мјесто на које долазимо са страхом и трепетом. Најзаслужнији човјек за разумијевање пивске жртве, која има своје средиште у Долима је Јован Делић. Његова ријеч о Пивским мученицима и о Долима, о пивској жртви чула се надалеко. Због његове заслуге за манастир Пиву, за Дола, за Заграђе, за духовну обнову Епископије и његове сталне подршке и бриге о Црној Гори, а нарочито о СПЦ, ријешили смо да професора Јована Делића, на овај свети дан, одликујемо највишим одликовањем наше Епархије“, рекао је Владика.  

На додјељеној Медаљи захвалио је академик Јован Делић, заблагодаривши надлежном Епископу Јоаникију из чијих руку је примио ово високо признање.

„Ви сте, уважени Владико, ову свету земљу пивску обрадили, Ви сте засијали поново светородно сјеме у светородну земљу, земљу патријараха, Ви нас на то подсјећате. Да ништа друго није до храма Светог Саватија Соколовића, који се подиже у Плужинама, и да није ништа друго него Дола и то што сте измолили код Светих отаца, код Господа Бога и Пресвете Богородице да се жртве у Долима канонизују, да Пива постане поново светородна, то је чудо над чудима. Ви сте за ових 20 година направили право чудо у самој Пиви и цијелој Епархији будимљанско-никшићкој“.

„Ово што сам данас добио примам као знак највеће могуће пажње коју сам могао добити од Вас, за нашу двадесетогодишњу, чини ми се, узорну сарадњу. Хвала вам велико, свима срећан празник“, казао је Делић.

Свечану бесједу одржао је Ђорђо Сладоје, овогодишњи добитник награде „Извиискра Његошева“.

Одржан је пригодан културно-умјетнички програм, а заједничарење је настављено уз трпезу братске љубави.