Велика и дивна светиња древни Самоград код Бијелог Поља, чији је храм посвећен Светом Пантелејмону, прославио је молитвено и свечано своју славу. Свету Архијерејску Литургију, на празник Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског, у петак 9. августа 2019, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије Јоаникије.
Саслуживало је више свештеника и свештеномонаха Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, а у литургијском сабрању молитвено је учествовао вјерни народ овог краја.
Сабранима се ријечима пастирске бесједе обратио протосинђел Евстатије (Драгојевић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови, који је казао да је Господ преко преобраћеног Савла ширио хришћанство у свим крајевима васељене. Сијао је сјеме спасоносне ријечи Божје, оснивао цркве, постављао епископе, а, неколико вјекова касније, ријечи благовијести Божје дошле су и до овог освештаног мјеста.
„Нажалост, ово мјесто било је и заборављено, али, ево, хвала Богу, обнавља се и поново се, овдје, пјева спасоносна пјесма Богу. Као што је додирнуо срца многих људи у свим временима, тако је Господ додирнуо и срце младића Пантелејмона који је живио у Никомидији, чија је мајка била хришћанка, али се прерано упокојила, па је он био васпитан као незнабожац. Он је, ипак, задржао чистоту срца, коју Господ тражи од нас“, подсјетио је о. Евстатије на житије Светог великомученика Пантелејмона.
Додао је да се срце Светог Пантелејмона распалило љубављу према живом Богу и постао је Његов служитељ. Изучио је био медицинске науке и помагао људима више од свега љубављу, молитвом и благодаћу Пресветог Духа.
„Хришћанство је у то вријеме било забрањена и гоњена религија. Кад су тадашње власти сазнале да је он хришћанин окомиле су се својом мржњом на њега, па је био мучен имена ради Христовог, али Свети Пантелејмон је био свјестан тога да ни по коју цијену не смије да се одрекне своје вјере“, бесједио је протосинђел Евстатије, нагласивши да је спремност Светог великомученика Пантелејмона да својим животом посвједочи вјеру уједно порука свима нама да вјера није само узвишено размишљање или осјећање, већ кретање ка Богу, живи однос са Богом и другим људима.
Сабрање је поздравио Преосвештени Епископ Јоаникије, говорећи о древном Самограду у коме су старе светиње, подигнуте у славу Божју, вјековима, служиле и пјевале у славу Божју.
Слава манастира Самограда прослављена је ломљењем славског колача, као и имендан настојатеља манастира, монаха Пантелејмона.
На првом Тргу од ћирилице одржан је пјеснички час на којем је бесједио Веселин Матовић, стихове су говорили Милица Бакрач и Рајко Палибрк, а уз гусле Самограду пјевао је Мијат Недовић.
