Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Успенија Пресвете Богородице, у недјељу 28. августа 2016, Свету Архијерејску Литургију у Пивском манастиру.

Владици је у светој служби, поводом храмовне славе Манастира, саслуживало бројно свештенство и свештеномонаштво Епархије.

Литургији, коју је појањем пратио хор Преподобне мати Ангелине из Никшића, присуствовао је велики број вјерног народа, који се, поводом овог дивног и величанственог Богородичиног празника, сабрао из разних крајева Црне Горе и Херцеговине.

Бројни вјерници су приступили Светом причешћу, а празнично сабрање увеличао је и радосни чин крштења Ирине Крунић.

Благосиљан је и преломљен славски колач, који је, у име Господњу и у име храмовне славе древне пивске светиње, са Црквеним одбором манастира припремио домаћин Младен Дурутовић. Дио славског колача и обавезу да буде домаћин славе за наредну годину преузео је Миле Цицмил.

Ријечима надахнуте архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, честитајући празник Успенија Пресвете Богородице који, према Владикиним ријечима, представља врхунац свих празника, посвећених Пресветој Дјеви Богородици.

„Данас прослављамо Успеније Пресвете Дјеве Богородице, а Њена смрт, у много чему, подсјећа на Христову смрт. Она се сјединила, постала причасна Христове смрти искупитељне као Његова мајка, као Она од Које је Господ Исус Христос узео људску природу и дошао у овај свијет ради нас и ради нашег спасења. Чудесна је тајне овог великог празника. Овај празник, који је успеније, смрт Пресвете Богородице, он је врхунац свих празника посвећених Пресветој Дјеви Богородици.

Како то да смрт буде свечанија од рођења, како то да смрт буде свечанија од других догађаја. То је велика, чудесна тајна. Са смрћу Пресвета Дјева прелази у нови живот, постајући причасницом живоносне смрти Христове, својом смрћу Она је вратила онај дуг којим нас је Адам, својим гријехом, све задужио и Она је дала тај дуг људској природи, али Њена смрт је, такође, била преславна и не назива се смрћу него успенијем, преласком у нови живот“, казао је Његово Преосвештенство.

Владика је, поучавајући сабрани народ, казао да се тајна овог великог празника не завршава тиме што ми данас прослављамо Пресвету Дјеву Богодицу, него то што је Она примила Извор живота у себе, а то је Господ Исус Христос Спаситељ наш, омогућаваи нама, благодаћу Христовом.

„Господ, Који је дошао да се сједини са нама, дошао је да нам све дарује, да нас обнови, да нас препороди, да нас ослободи од страха смртног, да нас ослободи, прије свега, од гријеха, да очисти нашу природу и да нас ослободи од смрти Својом смрћу и Својим васкрсењем. Први и најљепши примјер те слободе је Пресвета Дјева Богородица,а сви ми који вјерујемо у Сина Њеног, Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа и у Оца Његовог небеског и у Духа Светог Којег је ниспослао Својој светој Цркви, ми, заправо, идемо Божјим путем и овдје постајемо причасници те слободе од гријеха, од ђавола и од смрти“.

„Данас је такав празник, драга браћо и сестре. Зато се и подижу многи храмови Пресветој дјеви Богородици. Овај свети храм, славни и дивни манастир Пива, који је наш народ подигао у вријеме турског ропства, али је љепотом достигао храмове Немањића, он је једна химна у камену, и у фресци, и у икони, и у љепоти Пресветој Дјеви Богородици, химна нашој светој вјери, као што је и овај данашњи празник дивна и величанствена химна Пресветој Дјеви Богородици, Богу нашем и Спаситељу Исусу Христу и зато је диван овај празник данас, не само овдје у манастиру Пиви, него и у цијелом свијету“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Великогопојинском слављу у манастиру Пива, присуствовали су: проф. др Зоран Бингулац, амбасадор Републике Србије у Црној Гори са сарадницима и Мијушко Бајагић, предсједник Општине Плужине.

Свечану бесједу, поводом празника Велике Госпојине, одржао је, потом, у манастирској порти, проф. др Часлав Копривица.

У културно-умјетничком програму, који је водио пјесник Ранко Мићановић, наступили су: хор Преподобне мати Ангелине из Никшића са диригентом проф. Аном Бојић, народни гуслар Здравко Кнежевић, КУД „Фоча“ из Фоче, КУД „Босиљак“ из Дрвенте, двојеничар Миодраг Петковић из Жабљака, епски пјесник Божо Ђурановић и изворна пјевачка група „Гацко“ из Гацка.