Молебан за почетак школске године у манастиру Ђурђеви Ступови служен је на празник Преподобног Јована Рилског, у сриједу 31. августа 2016.

Молебан са призивом Светог Духа пред почетак школске године служило је свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво Манастира.

Поред вјерног народа,служби су, у великом броју,присуствовали ученици беранских основних и средњих школа са родитељима. Послије молитве за успјешно учење, просвећење ума и умножење љубави у новој школској години сабраним се пригодном бесједом обратио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који је рекао да Божја милост прати сваког човјека у овом свијету и да Господ, као наш благи Отац небески, жели свима срећу, здравље, дарујући свима изобилна добра.

"Ипак, зависи много и од нас. Уколико ми тражимо од Бога, као свог Оца Који је пун љубави, ако Му тражимо добра Његова онда ћемо их и добити. Господ Исус Христос каже: Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.А то значи, драга дјецо, да ви треба да се потрудите у школи, да учите корисне науке, да уложите свој труд, онолико колико то ви можете,за развој ваше личности, јер Бог вам је дао разум, срце, осјећања, вољу и друге способности."

"Те способности треба да се развијају, а онда ће и Божја милост притећи у помоћ и укријепити ваше способности умне, физичке, душевне, вашу интелигенцију развити, вашу способност за учење укријепити да научите све науке којима се бавите у вашим школама, у основном и средњемобразовању, на факултету, а поједини ће наставити своје школовање и послије факултета, достићи висока научна звања. То је многима од вас могуће, али има једна друга наука коју, нажалост, не учите у школама, а која се може научити у Цркви, а то је она врховна, божанствена наука о човјековој души, човјековој савјести, човјековој личности, о људској заједници са Богом и са ближњима“, казао је Преосвећени Епископ.

Владика је у својој бесједи поручио да су науке које се уче у школама, свакако корисне, драгоцјене, неизоставне, али је, такође, ако не, чак и више, драгоцјена ова наука која се учи у храму Божјем.

"Јер ту Господ, непосредно, Својим Духом Светим, Који је, заправо, живо знање и жива способност Божја која дарује знање, ту Он непосредно подучава, непосредно просвјетљује све наше способности умне, физичке и душевне и укрепљује цијелог човјека. То видимо и по томе што су највећи научници међу научницима, од постања свијета до дана данашњег, углавном били веома побожни, религиозни људи као што је Никола Тесла, Михаило Пупин, као што је наш велики гениј и Златоусти проповједник Свети владика Николај, који је био један од најобразованијих људи свог времена, али исто тако и апостол Христов."

"Свима вама може бити примјер неко од њих, или Свети Сава, или Никола Тесла, Михаило Пупин, Миланковић, Отац Јустин јер све сви ми, углавном, угледамо на некога, а нарочито у времену док дјеца расту. Треба им добар узор. Ми,у нашем народу, имамо велике личности као што је и Његош, велики врховни учитељ за сва времена, јер, оно што је Бог нама даровао то треба и да поштујемо и да будемо благодарни и да знамо шта нам је све даровао“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.