Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у уторак 9. августа 2016, Свету Архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Пантелејмона у Самограду.

Уочи празника, послије вечерње службе одржано је традиционално пјесничко вече „Самограду у походе“ у којем су учествовали: Чедо Ковачевић, Слободан Чуровић, Радослав Вековић, Миладин Јоксимовић, Наод Вуковић и народни гуслар Мијат Недовић.

Преосвећеном Епископу Јоаникију је саслуживало бројно свештенство и свештеномонаштво наше епархије.
У слову поуке владика Јоаникије је истакао значај великог празника.
„Ево дивне славе и великог празника, данас прослављамо Светога Великомученика Пантелејмона, исцјелитеља који је био љекар за вријеме свога земаљскога живота, лијечио је љекарском вјештином и посебно призивањем имена Божјега, слијепима враћао вид, клонулима давао снагу, и исцјељивао од различитих болести. Али због зависти људске би оклеветан и изађе на суд пред безбожнога цара Максимијана, пострадао као мученик, посвједочио име Божје и вјеру православну и Бог га је обдарио, послије његове мученичке смрти таквом слободом пред престолом Божјим да нас заступа а посебно да излива исцјељења, да излива ону Божју благодат на овај свијет која дарује здравље и душе и тијела. Најважније је душевно здравље, прије свега ако је човјек душевно здрав, може се рећи да је здрав па макар и боловао од неких тјелесних болести а заправо, мање или више сви смо болесни од неких тјелесних болести али је важно душевно и духовно здравље. А то духовно здравље даје света вјера православна, даје Господ који дарује своју благодат вјерним слугама својим.

Права истинска вјера у срцу човјековом је највеће богатство, и скупоцјеније од здравља и од живота. То је знао Свети Великомученик Пантелејмон и зато му није било тешко и није се бојао пострадати за име Христово него је свој млади живот принио на жртву свеспаљеницу, миомирисну, Богу. И зато је овај његов празник данас тако диван и величанствен и овдје на Самограду, древном светом граду, светој обитељи самоградској испод Бјеласице и на Светој Гори Атонској, гдје се налази његов манастир и Света лобања његова. И у цијелом свијету прославља се Свети Великомученик Пантелејмон. Сви Хришћани који болују, а сви болујемо мање или више, сви имамо тешкоће и проблеме, призивају овог Божјег угодника и свима он помаже по мјери наше вјере. Исто тако, драга браћо и сестре данас прослављамо једног великог светитеља Божјег, нама тако блиског, али смо мало подлегли једној врсти заборава, па као да нам више није близак. А тешко да нам ко може бити ближи по духу и по вјери, језику и култури, и по ономе што је оставио у наслеђе свим словенским народима, од Светога Климента Охридскога. Који је ученик Светога Кирила и Методија, и заједно са Светим Наумом Охридским просвећивао словенске народе. Он се једнако прославља и међу Бугарима, Србима, Русима и свим словенским народима и заправо је коријен наше духовности и културе. Он је тај који је примио пламен од свете браће Кирила и Методија и просвећивао све словенске народе, прије свега светом вјером православном, јеванђељском ријечи а и светим проповиједима описмењавањем народа и ширењем православне културе. Он је наш коријен, велики светитељ Божји и ето, како смо то допустили да се навршава равно 1100 година од његовога упокојења а да ништа нисмо предузели нарочито и посебно да прославимо велики јубилеј светитеља Божјега, који припада свим словенским народима. А сигурно наша култура српска много дугује Светом Клименту Охридском, исто као и бугарска, руска…

Да смо народ словенски, који има мало више свијести и више слоге међусобно, заједнички бисмо прославили тај величанствени јубилеј баш у Охриду, или Бугарској, Београду или Москви, свеједно. Али ми ево 1100 година великог светитеља Божјега који се упокојио 916. године, и који чудотвори своји светим моштима и молитвама ми његов јубилеј прослављамо овако скромно на Самограду. И приличи да тај јубилеј прославимо овдје на Самограду, који је симбол памћења, континуитета. Овдје гдје су откривене старе светиње, гдје су стари ктитори и Божји угодници просијали, гдје су светиње изрониле из земље, овдје гдје се састаје чудесна природа са светињом и са историјом и памћењем. Ево овдје овако скромно у овој обитељи светој која се обнавља“ бесједио је владика Јоаникије.

Владика се захвалио Вучићу Недовићу који је приложио земљу на којој су биле двије цркве, као и Драгану Недовићу који је у обнову уложио више од деценију свога труда, као и монахињи Епистими и домаћину овогодишње славе Радојици Недовићу.