Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог пророка Михеја, Претпразништво Успенија, у суботу 27. августа 2016, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Преображења Господњег на Жабљаку.
Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархија: будимљанско-никшићке и милешевске и Митрополије црногорско-приморске: протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, парох подгорички, архимандрит Исаија Крговић, игуман манастира Бијела код Шавника, јеромонах Зосима из манастира Светог архангела Михаила у Ђурђевића Тари, протојереј Миливоје Јововић, парох жабљачки и јереј Драженко Ристић, парох шавнички.
Владика је, потом, на молбу родбине и сродника, одслужио помен невиним жртвама из овог краја,које су страдале од братске руке током Другог свјетског рата. Земни остаци једног броја ових страдалника још увијек се налазе у необиљеженој масовној гробници поред жабљачког Саборног храма, а помен је, након ових несрећних догађаја, одслужен први пут.
Сабраној родбини, сродницима и потомцима, ријечима архипастирске бесједе, обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије.
„Извршисмо на овај свијетли дан, уочи великог празника Успенија Пресвете Богородице, помен неколицини који су овдје побијени. На списку је свега деветнаест и, по молби њихове родбине, извршисмо овај помен мада ми, увијек, у молитвама помињемо како оне који су живи, овдје на земљи живи, тако и оне крштене који су се упокојили. Имамо нарочити разлог што смо се данас баш овдје сабрали, над овом необиљеженом хумком, јер су са њима страдала и двојица свештеника, иако они нијесу овдје сахрањени, свештеници Богдан Церовић и Станко Шаулић, који су пострадали од братске руке у зло вријеме братског поклања и пометње када смо највећу услугу нашим непријатељима чинили својим братским раздорима“, казао је Његово Преосвештенство.
Он је додао да су неки од тих невиних жртава овдје сахрањени, а неки су пренијети на друга гробља. Ипак, према Владикиним ријечима, треба да их заједно поменемо, а њихова имена су: Периша Џаковић, Наод Џаковић, Јања Бојовић, мајка чувеног дурмиторског јунака Николе Бојовића, Раде Бојовић, Душан Караџић, Бошко Караџић, Миливоје Томић, Тодор Томић, Божана Томић, Вељко Дурковић, Драго Дурковић, Ђорђије Милић, Секуле Јауковић, Илија Симићевић, Видак Вуковић, Живко Вуковић и Саво Џаковић.
О овим тужним и несрећним догађајима и невиним жртвама, њиховој погибији и нашој братској несрећи, нагласио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, треба да се каже ријеч истине.
„Али, нека сви знају да ми овај помен, нити било који помен, не вршимо са жељом за осветом, нити, не дао Бог, стварајући повод за нове братске расколе, негоса жељом за помирењем, а сви добро знамо да никада до помирења не може доћи ако ћемо жртве потиснути у заборав, зато што то није Богу угодно и није угодно људској савјести.
Ми ове помене вршимо да Господ Бог њих настани у свом животворном, вјечном наручју, као што се молимо за све друге хришћане, а нарочито за оне који су пострадали од братске руке, јер ту треба молитве много више, и за жртве, а и за оне који су пали у такво помрачење, јер нема веће несреће за човјека него кад дође до тог помрачења да дигне руку своју на ближњег“, истакао је Преосвећени Епископ, поручујући:
„Нека би овај данашњи помен, послије толико година и деценија, био повод за братско измирење у нашем народу, а у суштини, видимо, да се још нијесмо измирили и да те ране још нијесу залијечене, чим нијесмо пописали све жртве, све оне који су пострадали у братским обрачунима и на једној и на другој и на трећој и на четвртој страни. Све то треба пописати, свака та жртва је драгоцјена пред Богом и крв сваке те жртве вапи од земље ка небу и тражи измирење“.
Овом приликом, у име породица невино страдалих жртава овог краја, који су током Другог свјетског рата побијени од стране безбожника, обратио се проф. др Бошко Бојовић.
„Окупили смо се да одржимо помен, први пут колико знам, жртвама које су овде сахрањене на првом месту. На овом правоугаоном простору било је 27 гробова у којима су сахрањени као жртве тзв. левих скретања 1941. и почетка 1942. и ти гробови, ти крстови су 1943. порушени, попаљени, ово је сравњено и од тада па до данас, као што видите, остало необележено. Овде, поред цркве на Жабљаку, на овом градском гробљу, дакле, постоји оно што се назива масовна гробница“, указао је Бојовић.
Он је подсјетио да је међу првима убијен поп Богдан Церовић, парох жабљачки, а међу последњим жртвама истих починилаца био је свештеник Станко Шаулић, који је убијен у децембру 1944.
„Има још живих сведока који могу рећи како је то било. Поп Богдан Церовић и његов син су убијени међу првима ако не и први, овде на Жабљаку (новембар 1941), а последњи је убијен његов наследник на парохији, поп Станко Шаулић, стрељан 1944. Они нису овде сахрањени, али су прве и потоње жртве истих починилаца, из истих разлога. Нису сви који су били сахрањени остали, неке је родбина пренела у њихове гробнице, али већина су остали, а нису ни сва имена позната. Познато је 19 имена. У име тога дошли смо да одржимо помен са Владиком, који је рекао оно што је најважније, да се памте жртве и да ово место, ако Бог да, ускоро буде на достојан начин обележено“, рекао је Бојовић.
