На празник Светог Пророка Илије 2. августа 2016, у манастиру Златеш, посвећеном том светитељу у Томашеву код Бијелог Поља, Свету Архијерејску Литургију је служио Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва наше епархије.

Током Свете Литургије владика Јоаникије је рукоположио у чин ђакона Стефана Миловановића.

Послије Литургије, литије око храма и пресијецања славског колача владика Јоаникије је уручио захвалнице онима који су помогли обнову древне светиње.

У слову поуке владика Јоаникије је подсјетио на старо јеврејско предање, према којем је након рођења Пророка Илије његов отац видио како га анђели прихватају и облаче у свијетле хаљине. „У свијетле повоје га облаче од свјетлости и како га хране неком чудесном свјетлошћу. Сав живот Светог пророка Илије је заправо свјетлост нама људима, онако као што говори Господ и свима даје заповијест како треба да живимо. Да се свјетли свјетлост ваша пред људима да виде ваша добра дјела и да прославе Оца нашега који је на небесима. Или још како је рекао Господ да идемо према свјетлости, јер сви они који живе у правди и истини иду према свјетлости. И та свјетлост је и крајњи циљ нашега живота. Као што нам је откривено како ће бити у последњи дан, да ће лица праведника засијати као сунце, а то имамо и у нашим пјесмама па се пјева за Светога Петра Цетињскога: Петру свјетли лице на крајини као јарко сунце на висини, а то заправо показује његову правду и да иде путем свјетлости, путем истине Божје.

Драга браћо и сестре, Божја милост, правда и истина су заправо свјетлост живота. Господ Исус Христос каже: Ко иде за мном неће ходити по тами него ће имати свјетлост живота. Онај који је заиста свјетлост, вјечна и нестворена то је Господ Исус Христос, Он је вјечно сунце правде, тако пјевамо и тако га прослављамо. А ми данас прослављамо Светог Илију, Божјег угодника и Пророка, који је праслика Христова. Он је својим животом, колико је то њему било могуће, изображавао Христов живот на земљи. А ево један примјер. Када се он вазносио на Небо, рекао је своме ученику Јелисеју, хајде шта иштеш од мене у овај последњи час. А он је заискао: Да ми даш ту благодат која је на теби, и ако је могуће још више да ми даш те благодати. Ето тако да бих стално био са тобом и са Богом. Знао је свети пророк Јелисеј колико га тешка служба чека па је тражио још више благодати, јер никада није било лако пророцима Божјим, онима који служе Богу, јер они на својим плећима носе и бремена свог народа. А тада је било нешто као ово данас, умлачила се вјера и народ у великом броју одступио од вјере. А и они који су били вјерујући били су млаки у вјери, па је свети Пророк Илија познат као строг, строго је кажњавао за невјерје, за одступништво и за апостасију. И када се вазносио на Небо у огњеним кочијама, као што пише Свето писмо тада је пао са њега хитон ,а то је био знак да ће преко њега свети Јелисеј примити дуплу благодат. И то је било веома значајно за светог пророка Јелисеја, али у ствари то је била једна слика онога што ће тек доћи. Као што се Господ Исус Христос вазнио на Небо касније и тек послије свога Вазнесења Он је ниспослао благодат Пресветога Духа и своје апостоле обукао у силу са висине и дао им благодат и пуномоћство истине да проповиједају његово јеванђеље по цијелом свијету и заповиједио им тада: идите по свему свијету и крштавајте све народе у име Оца и Сина и Светога Духа. Тек тада кад су се били обукли у благодат Пресветога Духа, у силу са висине, у свјетлост Божју, они су добили и благослов да иду, крштавају и да проповиједају његово васкрсење. Другачије, без тог пуномоћства са Неба нису могли. Одозго, од Бога силом Духа Светога нису могли да узму тај крст и да проповиједају Јеванђеље Христово.

Дакле, оно облачење у благодат Светога Јелисеја, једнога, била је само слика онога што ће доћи. Увијек су таква пророштва, многозначна и многослојевита. И свети пророк Илија је у том свјетлу један од највећих, најупечатљивијих пророка. И зато га и ми славимо а славе га и други народи великих монотеистичких религија, Јевреји и Муслимани, али мислим да ми православни Хришћани слиједимо оно што је пуноћа и што је пуноћа истине. Истина Божја је осјенила многе народе, али пуноћу истине имају православни народи. Можемо рећи сви они народи који читају Свето писмо да је њих осјенила истина Божја, али ми заиста вјерујемо да пуноћу истине има Света Православна црква и да ми његујемо то свето, спасоносно предање.

Ево данас смо се овдје сабрали у тој истини и тој вјери, око имена Божјега, и у славу и част Светога пророка Илије и светињи која је њему посвећена“ бесједио је владика Јоаникије.

Владика је манастир Златеш упоредио са црквом на Гори Синају гдје се пророк Илија скривао једно вријеме.

За доброчинство и помоћ у обнови светиње захвалнице су добили Зоран Бошковић и Драган Стојић из Чачка, Предраг Човић из Муслића и Велинка Лековић-Вуковић из Павиног Поља.