У осму недјељу по Духовима, 15. августа 2021. Литургију у цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, служио је протојереј-ставрофор Дарко Пејић.
У бесједи, којом се обратио вјерном народу, о. Дарко је казао да ми као људи имамо стално потребу да се расипамо и стигнемо на стотину страна“.
„И стално нешто тражимо и за нечим трагамо. Раздијељено срце, раздијељен ум тешко може да се усредсреди. Тако човјек, када му ум каже једно, срце друго, ноге и руке треће, нигдје не стиже и такав човјек обично буде смијешан у очима других. Због тога нас је Господ сабирао и сабира. Сва служба Христова, свака Његова ријеч и дјело су ту да научи човјека да иде и иште само једно, како и сам Господ каже: ”Иштите, најприје, Царства Божјег и правде Његове, све остало ће вам се додати”. Тражио је ђаво од Христа, када је био у пустињи, да камење претвори у хљебове, да скочи са храма, па су фарисеји тражили да им покаже знак, садукеји и књижевници тражили да им покаже чудо, и Христос није одговарао на те захтјеве. Зашто? Зато што она нису била цјелисходна, нису била на корист, на спасење, него за радозналост и ову људску раштрканости и расутост. А када је требало, и када је било на корист и на спасење људима, због којих је и дошао Христос, чинио је то“.
„Данашње Јеванђеље нам свједочи о једном таквом чуду, које је Господ учинио, али не да се похвали нити да се горди, него да гладни народ нахрани, јер кажу, непосредно пошто су убили Светог Јована Kрститеља, пошто му је Ирод одсјекао главу, Христос је, сазнавши за то, отишао у пустињу да се осами, да се помоли, тражио је мир и тишину. Међутим, не може се, како и Јеванђеље свједочи: Град сакрити када на гори стоји, нити: Упаљена свијећа да не даје свјетлост. Народ је ишао за Њим у великом броју, каже: Самих мушкараца било је око пет хиљада, осим жена и дјеце. Значи, више од 10 хиљада људи је дошло за Њим и исцијели њихове болеснике, а онда, настави да их поучава и то веома дуго, до пред ноћ, како кажу и апостоли: Ускоро ће мрак, отпусти народ нека иде у сусједна села да нађе хране себи. И онда Господ каже апостолима: Дајте им да једу, а они одговарају: Немамо ништа до пет хљебова и двије рибе”, бесједио је о. Дарко.
Навео је да све што Бог ради за нас ради сврсисходно и цјелисходно на корист и спасење.
“Рекао је да посједа народ, узео хљеб и рибу и благословио, а потом казао да подијеле. И подијелили су народу, „који је јео, и наситили су се”. Да се храна не би бацала, опет оно што нас опомиње да се односимо према њој са страхом Божјим, да не бацамо и расипамо, Он је наредио да се покупе остаци. И каже: Накупише 12 котарица. Има ле, браћо и сестре, да се казује и доказује некоме више о томе да је Бог дошао међу људе. Зар није ономе ко хоће да чује и ово чудо више него довољно, а да није опсјена, опет, свједочи Јеванђеље које каже: Једоше и наситише се и још накупише 12 котарица, пуних којих претече. Да се догађај стварно десио свједочи код другог јеванђелисте, који каже: Хтједе народ да Га ухвати и да Га прогласи себи за цара, и Христос устаде и отиде међу њих и рече апостолима да иду на другу страну, преко језера. Зашто? Зато што ће им ускоро показати још једно чудо. Он је остао да отпусти народ и није заборавио зашто је у пустињу дошао да се помоли, јер ће, убрзо, послије тога доћи апостолима, идући по води. Цијело Јеванђеље јесте ријеч и чудо Божје. Али, све је то ту да нас научи оним ријечима: Иштимо најприје Царства Небеског, и правде Његове, и све остало ће се додати”, поучавао је отац Дарко.
Појаснио је да ова прича, као и остале у Јеванђељу, има и свој пренесени значај и тумачење.
“Тако, ових пет хљебова симболишу пет људских чула. Наука Христова и чуда јесу оно што је испунило цијело биће човјеково, 12 котарица су оне ријечи које ће 12 апостола разнијети по цијеломе свијету, гдје ће се ријеч и наука Христова раширити свуда и обићи свијет. Ономе ко хоће да вјерује ово је сасвим довољно”, поручио је протојереј-ставрофор Дарко Пејић.
