У шесту недјељу поста – Цвјетну, када прослављамо празник уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, молитвено и свечано је било у Бијелом Пољу.
Свету Архијерејску Литургију, у Саборној цркви Светих апостола Петра и Павла, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије.
Вјерни народ који пости Васкршњи пост, причестио се Светим Тајнама Христовим.
По одслуженој Литургији, одржана је традиционална свечана свенародна литија. Литија је, уз учешће бројних вјерника, пошла од Саборног храма, прошла кроз град и вратила се до древне бјелопољске светиње, немањићке задужбине, проносећи благослов и радост данашњег празника када је Господ Исус Христос ушао у Јерусалим.
Сабранима се ријечју архипастирске бесједе обратио Преосвећени владика Методије, честитајући велики и дивни празник Цвијети, који симболизује ону прву литију на чијем челу је био Христос Господ заједно са својим сљедбеницима, апостолима, ученицима и народом који Га је пратио.
„Из Тиберијадског језера или Генисаретског мора, како га још називају, а које се налази на 200 метара у географској депресији односно испод нивоа мора, кренуо је у ту величанствену литију, у успињање у Јерусалим, који је на 760 метара надморске висине. Дакле, успињао се, као што смо се и ми данас успињали, подражавајући прву Христову литију, из овог града и с трга бјелопољског пели смо се све до олтара цркве Светих апостола Петра и Павла, у ову светињу, ка којој су се уз ову страну успињали вјековима наши преци“, рекао је Владика.
Подсјетио је да кад је Христос Господ дошао пред Јерусалим, надомак Маслинске горе, послао је своје ученике да Му доведу магарицу са младунчетом, рекавши им гдје да оду и траже.
„И каже: Ако вас буду питали за шта ће вам, реците да треба господу. Ученици су с вјером отишли и довели магарицу и магаре на које нико још сједао није. Шта нам то симболизује и шта нам показује слика из Јеванђеља које смо данас чули? То значи да је Господ као Цар, који је долазио у Јерусалим и успињао се, као што сваки цар има право да узме превозна средства и има право на првенство, значи да ће он први да усједне на магаре на које нико до тад сједао није и ући као цар, уз усклике: Осана! Слава на висини Богу! Са тим усклицима и палминим гранама народа, који Га је дочекао, ушао је у град као истински Цар“.
„Не као цар који ће да освоји силом неку територију, него је долазио као Цар мира, јер је написано у пророчким књигама: Кажите кћери Сионовој, то значи Израиљу цијелом, Јерусалиму граду: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу. Значи, Господ улази, долази као цар мира са миром и благословом не само за један ограничени земаљски простор, не само тог града у који је улазио, него постаје Цар васељене“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Епископ Методије је навео да то Његово успињање из подножја Генисаретског језера до Јерусалима, а то је успон од хиљаду метара надморске висине, јесте предобразац Његовог успињања на крст, које ће услиједити послије усласка у Јерусалим.
„То је, такође, и предобразац Његовог успињања из ада, који се десио послије Његовог васкрсења, па до самог престола небеског да сједи са десне стране Оца небеског. Тако и ми, као онај народ који се тискао око Христа, ишао за Њим у тој величанственој литији да уђу с Њим заједно у небески град Јерусалим, а то је предобразац Царства небеског, и ми данас подражавамо ту прву литију и идемо као народ изабрани Божји, као сљедбеници Христови и кличемо: Осана Сину Давидовом, цару Израиљевом“, казао је Преосвећени Владика.
Напомињући да није истина да је тај исти народ говорио: Распни га, распни, у Јерусалиму, неколико дана касније, већ су то говорили други људи, који су били у Јерусалиму и нијесу Га слиједили.
„Ми, цијели свој живот треба да усредсредимо ка том једином, истинском, правом, суштинском циљу, а то је да будемо прибрани народу који слиједује Христа и који Му кличе: Осана Сину Давидову, цару Израиљеву, а не да не сљедујемо за Њим и будемо, не дај Боже, као они који су, неколико дана доцније, говорили оне страшне ријечи. Господ да нас умудри, сложи и обожи, да нас облагодати, јер они који иду за Њим напајају се ријекама благодати и енергијама Божјим, које излазе из бића Божјег, тиме се хране и постају истинске и праве личности, достојне предака својих којима треба да сљедујемо и светитеља из рода нашег“, поучавао је Владика.
Епископ је, овом приликом, највећим епархијским признањем – Медаљом Светог великомученика и побједоносца Георгија I степена одликовао г.дина Ранка Дамјановића, досадашњег предсједника ЦО Бијело Поље „за показану љубав према својој Цркви, а нарочито за предани рад и залагање док је обављао дужност предсједника ЦО Бијело Поље“.
„Данас имамо посебну част да нашем брату, који је био досадашњи предсједник ЦО и који се успињао, успиње се даље и успињаће се још много година за Христом и народом својим у небески Јерусалим, у тој вјечној литији којој краја нема док не увре у Царство небеско, Ранку Дамјановићу, да уручимо одликовање као знак признања и захвалности за све што је он све ове претходне године учинио да се обнови духовни живот на овим просторима“, казао је Епископ Методије.
На урученом одликовању захвалио је г. Ранко Дамјановић, рекавши да не сматра да је он сам „урадио нешто посебно, већ да су радили сви заједно у Одбору, на челу са Владикама и свештенством“.
„Ја се надам да ће тако и овај Одбор да настави да ради, млади људи да дођу на наша мјеста и покажу да знају боље и више. Захваљујем се свима на сарадњи, свим члановима одбора и овом народу, увијек, сам говорио да нема бољег народа него што је у Бијелом Пољу. Желим да се захвалим нашем Високопреосвећеном Митрополиту Јоаникију, који је дуго година био овдје Епископ, заиста, смо имали дивну сарадњу са њим, и да пожелим добродошлицу нашем младом Владици, да настави стазама које му је утабао претходник, а из свега што смо до сад видјели, надамо се да ће живот у овој Епархији бити унапређен још више. Особито желим да ова светиња још више заблиста и да поред ње подигнемо, једног дана, духовни центар о коме смо сви толико сањали. Надам се да ћемо и досањати тај сан“, рекао је Ранко Дамјановић.
Умјетник Лука Јоксимовић је за ову прилику урадио умјетничку слику на којој је приказан већи дио храмова бјелопољске Црквене Општине у које су се уградили: Ранко Дамјановић, скоро пуне двије деценије, а са њим и: Мишо Радовић, Зоран Локтионов, Радомир Прелевић. Црква, по ријечима протојереја-ставрофора Дарка Пејића, архијерејског намјесника, неће заборавити ниједног свог добротвора, изразивши захвалност: Жељку Радовићу и упокјенима: Вулу Дробњаку, Петру Раковићу, Миодрагу Белом Ракоњцу.
