Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на Лазареву суботу, 16. априла 2022. године, Свету Архијерејску Литургију, у манастиру Светог Георгија – Добриловина.

Саслуживали су му: архимандрит Исаија (Крговић), јеромонах Владислав (Цветковић), јеромонах Андроник (Ракочевић), протојереј Данило Дамјановић, протојереј Александар Крговић и јерођакон Јаков (Нинковић).

Сабранима се архипастирском бесједом обратио Епископ Методије, говорећи о данашњем великом празнику - Васкрсењу четвородневног Лазара.

Казао је да је у светом Јеванђељу речено да је Господ оживио три мртваца: ћерку старјешине синагоге, удовичиног сина из Наина и четвородневног Лазара, вративши их у биолошко-психолошки живот.

„То не значи, кад их је оживио, да их је васкрсао васкрсењем којим је Он васкрсао, него их је поново вратио у биолошко-психолошки живот, не само због њих да би још поживјели на земљи, него понајвише због других да би кроз то увидјели да је Он Син Божји кроз Кога је све постало, Који је сваку људску душу извео, створио и увео из небића из небића у биће, у ову матицу живота“, рекао је Владика.
Додао је људском роду ништа у овом свијету није прешније од тога да побиједи смрт и врати смисао свом постојању.

„Зато је Христос и оживио Лазара, који је дуго после тога поживио, иако је четири дана провело у гробу његово тијело и почело да се, по законима природе, разлаже, иако је сестра Лазарева, кад је Христос рекао да се уклони камен са гроба, рекла: Немој Господе, почео је, већ, да заудара, почело је тијело да се распада. Господ је рекао: Ако вјерујеш, видјећеш славу Божју“, бесједио је Његово Преосвештенство, напомињући да су Лазарева болест и његова смрт били на то да се пројави слава Божја.

„Ми, понекад, оптерећени свакодневним проблемима, заборавимо да се захвалимо, да схватимо и осјетимо да смо добили највећи дар који је могао неко да добије, а то је да смо добили живот, да смо добили личност, душу и тијело, да смо створени по лику Божјем и да је за нас одређено нешто много више од овога што сваки дан овдје проживљавамо. Губећи полако вјеру и заборављајући онај крајњи циљ гушимо се у бригама овог свијета“, поучавао је Преосвећени Епископ Методије.

Управо данашње Јеванђеље, навео је он, говори да су свакоме дани избројани, те кад год неко умре у овом свијету, без обзира на године, свако је умро у свом дану.

„Умро је у дану у којем га је Господ призвао да пређе из овог свијета у виши, али је најбитније да повјерујемо у Христа, као што је Он рекао сестрама Лазаревим и као што је народ, који је видио кад је Он оживио Лазара, повјеровао у оно што је Он до тад говорио. То су ријечи вјечног живота и онај који вјерује, и ако умре, живјеће. И ми, који смо овдје потврдили своју вјеру у Њега, сљедујемо за Њим, дошли смо на свету Божју службу која се зове евхаристија, односно захваљивање, на чему захваљивање – што смо ушли у матицу живота и што нас је Господ створио, што нам је све што имамо дао, што у сваком тренутку дишемо овај ваздух несвјесно, што нам срце куца, што се развијамо и пролазимо кроз овај живот и што треба само оно мало да учинимо - да освијестимо све што смо од Бога добили и што нас, ако Бог да, на крају овог земаљског пута чека“, казао је Владика Методије.  

Поручио је да нам је Господ дао наду у оно Његово васкрсење, којим ћемо, по Његовом обећању, сви васкрснути у последњи дан.
„Христос је васкрсао тијелом и душом у трећи дан, али, иако је то духовно тијело, и није било више душевно, овај биолошки, психолоки живот као наш, ипак, то не значи да није било материјално. Он је васкрсао и преобразио материју свог тијела и показао каква ће материја да буде у небесном Царству Божјем. Материја је преображена благодаћу Божјом и васкрсењем Христовим и то се зове нова твар или нова материја. Христос и Његово тијело је нова твар и то је она твар којом треба да постанемо сви ми у онај последњи дан када ћемо се, ако Бог да, опет сабрати, а ова Литургија јесте предокус тог сабора вјечног, литургијског које чекамо и за које се молимо“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.  

Сабрани који посте Васкршњи пост примили су Свето причешће.