Skip to main content

Велики Петак

Епархија будимљанско-никшићка
17.04.2020.
Разно

Распни га распни, распни га распни, распни га распни…. Од како су узвикнули прво “распни га”, и дан данас га неко из народа понавља и дан данас се чује тај страшни људски или нељудски глас “распни га”!

Тада, прије двије хиљаде година чуо се још један страшнији глас, најстрашнији глас, “ Или Или, лима савахтани, или, “Боже, Боже мој, зашто си ме оставио”! То је био глас Распетога!

До данашњега дана проносе се та два страшна гласа! Први се одлијеже земљом, а други се уздиже до небеса. И праве крст од хоризонтале људске и вертикале Божије, на коме смо сви разапети!

Данас је дан у коме је Бог оставио човјека и дан у коме је човјек оставио Бога! Распет је Богочовјек! На крсту су се разишли Бог и човјек! Христос је на крсту и у име Бога и у име човјека.

Тад се чуху још два гласа, ништа мање важна за нас! Један глас бијаше прудужетак оног народног “расни га”, и као да потврђиваше осуду Христову, “Нека су те разапели, кад си на то пристао и кад нећеш да се побуниш и сиђеш са крста”! Тај глас говори Христу да је слаб и немоћан! Да није Син Божији! Други глас му ровораше, “Зашто су разапели, Њега који лијечио болесне, хранио гладне и васкрсавао мртве, зашто су разапели Њега ко им добра чињаше. Зашто разапеше Онога који говораше и чињаше као што само може Бог! Пошто нисам био у овом животу са Њиме, волио бих у будућем да будем са таквим човјеком!” То су били гласови два разбојника!
Досад су вјеровали у Христа величанственога, лијепога, моћнога, Христа у сили и слави! Али први који је повјеровао у Христа распетога, би овај десни разбојник!  Распети човјек повјеровао је у распетога Богочовјека! У Царство Божије двојица су тада отишла! Један је Богочовјек, други је човјек. Обојица долазе са крста. Христос код Оца не долази сам, већ са човјеком! Бог и човјек нису се само разишли на крсту, већ су се и срели!

Ускоро, за два дана, из једнога гроба, гдје бјеше сахрањен Овај у кога повјерова десни разбојник, чуће се нови глас, који такође понављамо двије хиљаде година. Глас за који нам је ништа мање потребна вјера деснога разбојника!

У ишчекивању тога гласа да и ми проведемо ове дане, а и остатак нашега живота! Амин!

Јереј Огњен Фемић