Промоција романа "Путници“ Радосава Бата Ђурковића одржана је у Друштву црногорско-руског пријатељства "Свети Георгије“ у Никшићу, у петак 21. априла 2017, у оквиру трибине УКЦГ "Свободијада".

О Ђурковићевом новом остварењу говорио је протојереј мр Слободан Јокић. Он запажа да писац ове књиге „вапи“ за одговорима на питања: Шта је лице другога, шта оно значи за наше постојање и да ли је уопште могуће доћи до тог сусрета, јер у одговору је, према мишљењу о. Слободана, спасење човјека.

"Општење са лицем другога је као додир душе са душом, човјека са човјеком, личности са личношћу. У том додиру као виђењу и сједињењу, како каже Павле Флоренски, они се могу један другом открити као бескрајност. То јединство је постулат цјелокупног живота“, рекао је свештеник Јокић.

Своје излагање илустровао је причом, која, сматра о. Слободан, изгледа као сажетак Батове књиге, ата прича је записанау древном Старечнику, збирци египатских пустињака, и говори о сусрету и разговору између Светог Макарија Великог и лобање многобожачког жреца.

"Наш приповједач као да ову истину јасно зна, а као што сам признаје, зна и да је живот тајна. Његово путовање је потрага за одговором, а одговор је у другом. Кад нема тога другога Ђурковић јасно каже да све личи на празнину... Онда читав свијет нестаје и претвара се у пустињу ничега, све се претвара у нејасноћу и у заборав, и у најстрашнији заборав заборава... а самим тим долази до највеће катастрофе која може задесити човјека, која је и његов пакао сада и овдје, оне да остане сам“, нагласио је протојереј Слободан Јокић.

Проф. др Јелица Стојановић јеказала да је роман "Путници“ подијељен у неколике цјелине: Излазак из прве ноћи, Излазак из друге ноћи, Излазак из треће ноћи и Јутро. Овим су наговијештене основне тематско-мотивске цјелине и преокупације романа, који је сав, сматра она, "у наговјештају кретања, привиду покрета и изласка, покушају повратка у родно, чисто, непатворено“.

"У напору, борби и рвању да се "избјегне и из себе“, „одбјегне од сјећања“, или "прибјегне“ сјећању, траје борба живота и смрти, црног и бијелог, борба са собом, са мраком, кроз вапај за свијетлошћу, у чежњи за завичајем, дјетињством, чистотом, невиношћу. Ноћ или ноћи (стварне, реалне) уствари су ноћ или ноћи живота, борба да се "објутри“ живот...“, навела је Стојановић, оцјењујући да је цијели роман чежња за слободом, потрага за скривеном љепотом ("која ће спасити свијет“) и чистом љубављу ("која не звечи“).

"Основа симболика романа,сажето исказана на крају, открива нам која је то љепота што спасава, и препорађа. То је она дубока љепота коју је пројавило и сачувало хришћанство. У антици је лијепо било удружено са другим квалитетима, открива се не само тјелесном, него и духовном оку, то је идеал калокагатије (спој лијепог и доброг), који је подразумијевао љепоту која усаглашава тијело и душу, љепоту облика и доброту духа. То је она љепота о којој нам говори пјесникиња Сапфо (7-6.вијек пне.). Средњи вијек је на то додао хришћанску позлату: Љепота потиче од Добра и слика је божански схваћене доброте која све уједињује и себи саображава (Бог је сушто добро). У старословенском су појмови означени лексемама лијеп и красан били религиозно обиљежени и повезани са појмом добар. Тако је и код наших бака "лијеп човјек“ значило прије свега добар (пун врлина, складан, лијеп добротом... Александар управо трага за таквом љепотом, и у њој налази просвјетљење, љубав и спас“, закључила је Стојановић.

Доц. др Драго Перовића оцијењује да јероман "Путници“књига тешка за читање и разумијевање. Аутор нема намјеру да олакша читање и наведе да се читалац слободно препусти путу текста, као да се боји да ће издати не само слово и текст, главног лика кога "клеше“ ни из чега,него и самог себе.

"Подсјећања ради, и у лирици Бата Ђурковића много тога је остављано на срце и душу читаоцу. За њега ни ту не смије да постоји безбрижни читалац-уживалац, напротив, он мора да се стваралачки укључи у само умјетничко стварање. И у "Путницима“ свако ко их чита мора да стваралачки путује путем који тежи да се затвори у круг, и да све изласке прекрије једним заласком“.

"Књига почиње и завршава се револуционарно: са новим рачунањем времена. Ово почетно је људско, антропоцентрично, ово завршно је божанско, христолико. Догађаји између лажних и правог почетка времена везани су за преплет сна који је стварнији од стварности и стварности која је сненија од сна. И тако из стварности у сан, из сна у стварност излазимо кроз ноћи у јутро, до првог дана стварања човјека као човјека. Ова три изласка из ноћи у једно Јутро дају нам за право да Путникеобременимо ауторовим насљеђем, Изласком бјелином у сусрет“, рекао је, између осталог, Перовић.

Програм је водила уредница трибине "Свободијада" Милица Бакрач, која је навела да је Ђурковић до сада објавио књиге: Излазак бјелином у сусрет" (пјесме), "Бијелом руком и круном од злата - На јутрење" (пјесме), а роман "Путници“ се појавио у издању Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

Аутор је на крају вечери прочитао неколико својих пјесама.