Књига „Карневалски бјесови“, почившег професора Вука Велаша из Херцег Новог, представљена је, у понедјељак 24. априла 2017, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу.

У име организатора промоције, Актива професора српског језика и књижевности из Никшића, сабране је поздравио проф. Веселин Матовић, који је казао да је Вуко Велаш био професор и човјек, чије се име пише великим словом.

„По неком свом природном одређењу био је племић, господин у свом понашању, изгледу, односу према људима, својој принципијелности, достојанству, умности, да не говорим о његовом образовању и другим талентима, прије свега, његовом невјероватном богатом књижевном дару“, истакао је Матовић, напомињући да Вуко Велаш није био књижевник, али је посједовао богат дар, који се показао нарочито „еруптивно у једном тренутку његовог животног искушења“.

Књига „Карневалски бјесови“ је заоставштина Вука Велаша на чијем објављивању аутор није инстистирао. Ипак, тако квалитетан текст, напоменуо је Матовић, заслуживао је да буде штампани то сеостварило непосредно прије Вуковог упокојења.

„Осјећали смо људску, колегијалну, али и неку другу обавезу, вјерујући да Вуко није само то оставио иза себе, те смо уз помоћ Вукове породице пронашли низ његових рукописа, потрудили се да то приредимо, а највише труда уложио је наш колега Милојко Пушица. Тако је настала ова књига, која на лијеп начин може да представи и чува успомену на тог дивног и честитог човјека“, рекао је Матовић.
Мр Гордана Крцуновић је подијелила са публиком сјећања на свог некадашњег професора српског језика у херцегновској гимназији, која се некада звала „Савина“. Иако је предавао у гимназији која је презвана у „Иван Горан Ковачић“, у учиниоци је, по ријечима Крцуновић, владала атмосфера савинске школе чији је дух и име проф. Велаш чувао и преносио на генерације.

Лингвистичку колонијализацију у Црној Гори, чији први талас је почео преименовањем имена школа, улица, градова, а онда и преименовањем самог српског језика, Велаш је предвидио својим аутентичним схватањем феномена карневализације као процеса незаустављивог рушилачког назадовања, указала је мр Гордана Крцуновић.

„Вуко Велаш описује збивања у Боки и Црној Гори као лингвистички грађански рат који се води између два језичка свијета, између двије лингвистике. Једна „лингвистика“ је окупаторска, колонијална, империјална која се ставила у службу монтенегризма, „милитанс идеологије“, како је он назива. Она је у Боки и Црној Гори створила, цитирам Вука, „кафкијанско-орвеловски свијет чије максиме: лаж је истина, истина је лаж; (производе) лажни језик, лажну свијест, лажни и пропадљиви свијет“.

„За то вријеме она друга, права, истински научна лингвистика заступа језик отпора, заступа старосједиоце који се у својој кући осјећају као странци, јер њихов језик више није службени. Заступа старосједиоце који, говорећи својим језиком, пружају народни отпор колонијализму. Вукова књига говори управо тим језиком народног отпора, истичући даје улога лингвистичке теорије углавном била историјска и политичка, док Срби „језичко питање разматрају искључиво као просветно, културно и еманципаторско“, рекла је Крцуновић.

По мишљењу протојереја Миодрага Тодоровића школство и цијела просвета у Црној Гори данас је,осим часних изузетака, један велики карневал.

„Како каже Вуко завршетак или врх карневала је у скврневалу, тако да све што се догађа у карневалу треба да произведе човјека који ће говорити нејезиком, који ће учествовати у анти-догађајима, који ће имати анти-вјеру и чији ће пасош тако изгледати. Све супротно од Његошевог пасоша, од оног његовог исповиједања: Име ми је вјерољуб, презиме ми родољуб. Црну Гору, родну груду, камен паше одасвуда.Српски пишем и зборим... Народност ми србинска, ум и душа славјанска“.

„Вјера и родољубље су већ, на неки начин, маскирани и уведени у дух карневала. Народност србинска поготову. Српски пишем би се сада могло одредити плуралистички или мултикултурално: црногорски-српски-бошњачки-хрватски пишем и зборим. Дакле, карневал је увелико узео маха“, оцијенио је свештеник Тодоровић.

Он јепоручио да нас од карневала могу одбранитии сачувати књиге попут књиге Вука Велаша и сам српски језик, који, како је казао, овдје није од крхке грађе. Ако, закључио је о. Миодраг, останемо у крилу српског језика,у крилу Светог Саве, Петровића и других,све до данас,карневал неће тријумфовати, али је велики проблем што је он постао начин васпитања, што је ушао у државни систем просвете.

Вече су употпуниле ученице Музичке школе „Дара Чокорило“ из Никшића: Сара Тасовац, Анђела Матовић и Марија Вујичић, док је одломке из књиге „Карневалски бјесови“ читала гимназијалка Милица Булатовић.