У Духовном центру Преподобног Исаије од Оногошта у Никшићу, у сриједу 26. априла 2017, одржана је промоција збирке пјесама „Дубина мира“ Марије Чопић.

Збирка „Дубина мира“, изашла у издању „Пегаза“ из Бијелог Поља, пјеснички је првенац Марије Чопић, студента Предшколог васпитања на Филозофском факултету у Никшићу.

Рецензент књиге протојереј-ставрофор др Дарко Ђого је мишљења да понајбоље пјесме настају као артикулација оног унутрашњег пространства Духа, када такав пјесник не живи за свијет, чак ни за утисак о свијету, него за несводиво.

„Управо такве јесу пјесме младе пјесникиње Марије Чопић у којима у исто вријеме налазимо немир, стрепњу, дах смрти и живота – трзај и уздисај душе која живи богато и неспоредно, која више живи метафизичку потрагу за смислом и лицем Другога него што је то вољна себи да призна. На богатом језику стрепње, она тражи не само љубав као догађај него је свјесна да је потрага – већ сама почетак љубави; чекање – догађај, Други – потреба и сан“, казао је о. Дарко Ђого.

По ријечима мр Радоја Фемића, поезија Марије Чопић представља пријатно изненађење, јер она на неочикивано зрео начин промишља, њена поезија има једну врсту контемплативне димензије која се не очекује од тог узрасног доба.

„Овом збирком она се већ позиционира као „готов“ млади пјесник, што не значи да своје стваралачке рецепторе треба да уљуљка након ових признања, него да то буде нека врста подстрека да и даље трага за новим изражајним умјетничким стратегијама, које ће на одговарајући начин опредмети у некој следећој збирци поезије. Насловна синтагма „Дубина мира“ резултира кључном поруком, тежњом да се поетски глас позиционира као непрестани трагалац за универзалном, трајном, сигурном ситуираношћу у том неизвјесном простору духовне, емотивне и, прије свега, љубавничке самоспознаје. Та врста двосмислености, двозначности, овдје присутна, асоцирала ме је на искуство Пјесме над пјесмама“, рекао је Фемић.

У промоцији је учествовао и протојереј мр Слободан Јокић, који је, осврћући се на наслов књиге, оцијенио да је мир данас истрошена ријеч, јер неки „носећи мир на устима, а не у срцу, доносе рат, страдање, избјеглиштво, пустош и смрт“.

„Међутим, Марија тражи другачији мир. Мир који није од овог свијета. Мир који је спасоносан за човјека. Мир у коме уморни кораци хрле дубинама новог рођења... Јер, управо кад смо испуњени истинским миром, онда смо близу ближњега, онда смо близу Бога. Такав мир је мајка свих добара, он припрема пут љубави, како каже Свети Јован Златоусти. Такав мир међу нас доводи љубав као своју сестру (Свети Кирило Александријски). Примамо благослов мира и хитамо ка љубави. Љубави која је смисао постојања... гдје је љубав другога као луча у тамници моје заробљене љубави како дубоко промишља Марија у својим стиховима“, казао је, између осталог, свештеник Јокић.

У име Духовног центра Преподобног Исаије од Оногошта присутне је поздравио Антоније Кнежевић, управник.

На крају вечери обратила се и ауторка, захваливши свима који су је подржали у њеном стваралачком чину и издавању књиге. Стихове из промовисане збирке читала је Марија Чопић и неколико њених пријатеља.