Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у Пету недјељу Часног и Великог поста, посвећеној Светој Марији Египћанки, 2. априла 2017, Свету Архијерејску Литургију у цркви Успења Пресвете Богородице, у Павином Пољу код Бијелог Поља.
Преосвећеном владици је саслуживало свештенство и монаштво наше Епархије, а литургијском сабрању присуствовао је вјерни народ овог краја, испунивши храм Успења Пресвете Богородице.
У својој архипастирској бесједи Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије говорио је о Светој Марији Египћанки, једној од оних светитеља Божјих, који су били застранили, па се покајали и вратили на прави пут Божји.
Она је била залутала у младости, као што само млад човјек може да оде на погрешан пут, па је као блудница ишла само за тјелесним насладама.
„Али, промислом Божјим, Бог промишља не само о праведницима него и о грешницима и свима подједнако жели спасење, нашла се та дјевојка са тако лошим навикама у светом граду Јерусалиму, видјела је да народ иде у храм гдје је гроб Господњи и гдје се налази велики дио Часног Крста. Нешто је привукло, догодило се нешто у њеној души, па је пожељела да уђе у храм Божји, да се поклони гробу Господњем, Часном и животворном Крсту, али није могла да уђе. Нека невидљива Божја сила је враћала“.
„И, она је схватила због чега не може да уђе, па се покајала, завапила Богу и Пресветој Богородици да је удостоје да уђе у храм Божји. Ушла је, говори се да је Мајка Божја удостојила да уђе, поклонила се Часном и Животворном Крсту, гробу Господњем, изишла из Храма јерусалимског као нови човјек“, рекао је Владика.
Њено срце, истакао је владика Јоаникије, се препородило, њена мисао и њене жеље кренуле су другим правцем. Пошто се покајала из дубине бића, из дубине свог срца, она је отишла другим путем.
„Кренула је Божјим путем, Божјим стопама. Отишла у пустињу да окаје своје гријехе, удаљила се од овог свијета, молила се Богу и у пустињи провела дуги низ година, деценија, хранећи се само пустињским биљем. Како је опстала сам Бог зна, али се удостојила великих дарова Божјих. Очистила се потпуно од гријеха, а онда се и осветила, очистила се покајањем и сузама, па јој је онда Господ даровао духовну силу да се успиње духовним љествицама, као и Свети Јован Лествичник, онај који никада није гријешио, него је ишао од младости своје правим Божјим путем“, поручио је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Много је таквих који су били застранили, па се покајали. Њихови примјери нам, према ријечима владике, указују да је покајање спасоносно.
Нашем народу који је сачувао предачко наслеђе, додао је Његово Преосвештенство, јасно је да је пост користан и да се треба кајати, исповиједити своје гријехе. То, углавном, истакао је Епископ будимљанско-никшићки, сви знају, али је, сматра он, мали број оних који тако живе – да када шта погријеше да се покају, поправе и опет иду правим Божјим путем. Ту науку треба сви да научимо на шта наша Црква, управо, у току овог поста највише пажње скреће.
„Пост није циљ, него је средство, а то средство оплемењује срце и мисли. То је оно што човјека препорађа и тако се човјек оспособљава да постане пријемчив за Божју благодат, за Божју милост, за Божје дарове које Господ излива на свој народ, а нарочито на оне који се кају, који се Богу моле“.
„Драга браћо и сестре, полако се приближавамо Великој недјељи и празнику Васкрсења Христовог. Треба да се потрудимо да нас ове службе препороде, да нам дарују снагу, да Господ ојача вјеру у нашим срцима, да улије милост и разумијевање према ближњима, да улије љубав у наша срца и да нас повеже међусобном љубављу. То је оно за шта се молимо и што нам треба више од хљеба“, закључио је у својој бесједи владика Јоаникије.
