Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Благовијести, у петак 7. априла 2017, Свету Архијерејску Литургију у новоосвештаној капели манастира Вазнесења Господњег у Драговољићима код Никшића.
Преосвећеном Епископу је, најприје у чину освећења, а потом и у служењу Литургије, саслуживало више свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске.
У молитвеном сабрању учествовао је вјерни народ Драговољића, Жупе, Никшића и других мјеста Црне Горе, монахиње Жупског и манастира Подмалинско, те бројни пријатељи ове древне немањићке светиње, пристигли на дивни празник Благовијести, коме је посвећена новоосвештана капела.
Након причешћа вјерника, освештан је и преломљен славски колач и жито. Ријечима архипастирске бесједеданашњи велики празник – Благовијести Пресвете Богородице, сабранима је честитао Његово Преосвештенство владика Јоаникије.
„Овај догађај су пророци најављивали и анђели, небеске силе јављале прије многих вјекова да ће Онај Кога чекају народи доћи и да ће се оваплотити од Пресвете Дјевојке из јеврејског рода што је за многе било невјероватно и више личило на бајку. Господ ради нас људи и ради нашег спасења благоизволио је да сиђе са Неба, али је претходно послао свог арханђела Гаврила благовјесника да јави ту радосну вијест Пресветој Дјеви Марији у Назарету да ће Дух Свети доћи, сићи на Њу и да ће зачети, силом Духа Светог, у својој дјевичанској утроби Спаситеља свијета Господа нашег Исуса Христа“, рекао је Владика будимљанско-никшићки.
Ову благу вијест: „Радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом, благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших“донио је Свети архангел Гаврило са Неба од Бога, а она је изговорена људским ријечима. Изговорена је ради нас људи, ради нашег спасења и односи се на овлаплоћење, очовјечење Бога живога, Творца Неба и земље.
„Овом химном, којаје и Божанска и људска, свједочимо да је Господ дошао са неба и примио нашу људску природу. То је Његова љубав која је необјашњива, неизразива, неописива. Зато је празник Благовијести тако диван и величанствен, један од великих празника Пресвете Дјеве Богородице, а можемо га слободно прослављати и као Господњи“, казао је Његово Преосвештенство.
Он је, говорећи о древној светињи Светог Спаса у Драговољићима, рекао да та светиња памти Немањиће и стару славу нашег народа, памти многа страдања наших предака, сеобе, расељавања, паљевине, али је, кроз читаву своју крсто-васкрсну историју, увијек пјевала у славу Божју и представљала нешто изузетно.
„Господ нам је показао шта је то изузетно и на неки чудесан начин, рекао бих, више Божјим промишљањем, него нашим планирањем, формирао се манастир при храму Вазнесења Христовог, формирала се света обитељ, а данас смо освештали и манастирску капелу, посветили је светим Благовијестима. Диван је труд многих из овог мјеста, који су се потрудили око храма и око подизања здања - манастира и Црквено-народног дома“, рекао је Епископ Јоаникије.
Владика је казао да ће се на пригодној свечаности, организованој тим поводом, изразити захвалност свима који су уложили труд те је ова светиња оживјела и пропјевала, некадашњем пароху свештенику Станишићу, монахињи Евангелији, садашњој настојатељици ове свете обитељи, те свештеницима који овдје редовно служе заједно са вјерним народом, удахњујући на тај начин живот овој светињи.
„Монахиња Евангелија, старешина ове свете обитељи, учинила је много својим радом, добром вољом у Драговољићима, гостопримством и љубављу. То је много значило за народ и за свештенство који овдје радо долазе, сабирају се на светим службама и за све што треба да се уради Бог даје, шаље добре људе из овог мјеста и оне који су родом одавде, а негдје су одселили и многи други приложници су чинили велики труд“.
„Треба да поменемо оне који су заслужнији од нас, који сада ходамо по земљи, а увјерен сам да су здања која су подигнута, више њихова заслуга него наша, а то је свештеник Милован Поповић и бројни домаћини, младићи који су овдје пострадали за Крст часни и слободу златну у вријеме аустроугарске окупације. Тешко је причати о том злом времену када се окупатор представио као добротвор, доброчинитељ, цивилизатор, као и сви окупатори који су до сада долазили, али наш народ никад ту причу није прихватио. Међутим, окупатор од 1916. до 1918. био је вјештији него остали, знао се боље представити и организовати, па је, нажалост, неко из нашег народа био прихватио ту причу“.
„И данас постоји једна таква прича, врло подла, подмукла и неприхватљива, она није почела јуче, ни данас, него давно, а највише је била у узлету, управо, у временима окупације. Наш народ је одговорио тако што је дао отпор и због тог отпора ово село је страдало“, бесједио је Његово Преосвештенство, напомињући да се следеће године навршава сто година од злочина који се догодио у Драговољићима.
Потребно је, према Владикиним ријечима, на достојан и људски начин, обиљежити стогодишњицу страдања свештеника Милована Поповића и свих који су пружили отпор злој сили и пострадали, бранећи своје отачаство, част и образ Црне Горе, српског рода и језика.
Током празничног богослужења освештан је и Црквено-народни дом, саграђен у близини манастира Светог Спаса у Драговољићима, гдје је, по завршеној Литургији, уприличена трпеза братске љубави.