Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Васкрсења Господа Исуса Христа, 1. маја 2016, у Мурину, помен жртвама из овог мјеста, које су страдале током НАТО бомбардовања 30. априла 1999.
Саслуживали су свештенослужитељи Епархије будимљанско-никшићке: протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански, протојереј-ставрофор Боро Врховац, парох андријевички, јеромонах Георгије Рајаковић, игуман манастира Брезојевица и јереј Жељан Савић, парох трепачко-шекуларски.
Помену, који са благословом Преосвећеног Епископа Јоаникија, организује муринска Мјесна заједница, присуствовалису чланови породица, чији су најмилији страдали током НАТО агресије прије 17 година. Сјећању на њихову невину жртву одазвао се велики број грађана из свих крајева Црне Горе.
Архипастирском бесједом обратио се Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, нагласивши да су се на овом мученичком мјесту сабрали управо на дан Васкрсења Христовог како би свјетлост Васкрсења Христовог обасјала ово "мјесто страдања и погибије у вјери да је Васкрсли Господ, Побједитељ смрти, смјестио у своје животворно наручје све оне који су своју невину крв пролили на правди Бога од Светог и праведног Авеља до ове дјеце и невиних жртава страдалих на муринском мосту“.
"Ово је жртвено мјесто и овај мост је жртвени мост и овај трг је трг жртава НАТО агресије. Ово је жртвено мјесто зато што га је залила невина крв проливена на правди Бога без икакве кривице. Све жртве заслужују да им се подигне црква, свака појединачно, јер само Црква Божја чува вјечно памћење на све жртве. Људско памћење је подложно слабљењу, пропадању и забораву, а Црква његује Божанско памћење. Нарочито ова дјечица овдје пострадала, свако од њих посебно заслужује да му се подигне црква и није случајно, драга браћо и сестре, што се неколико година после НАТО злочина на овом мјесту почела подизати црква, диван и величанствен храм на Мурини“.
"Мислим да то досад нико није јавно рекао, а ја вам управо сада саопштавам да ћемо цркву Свете Петке подизати у славу Божју и за покој душа ове дјечице и осталих невиних жртава. Да поменемо прво дјецу Мирослава Кнежевића, новомученика Христовог, Оливеру Максимовић и Јулију Брудар, дјецу која су умакла шиптарском ножу оних терориста који у црно завише наш народ на Косову и Метохији, у Босни и Херцеговини, али завише и многе народе по Истоку.Таква је врста тог теророзма од кога су они побјегли, али су их овдје дочекале НАТО-бомбе“.
„Велика је ово жртва, тим већа што је већа несразмјера између дјечје немоћи и слабашности дјечије главе и силе која је разарала нашу отаџбину и не само нашу отаџбину, него многе државе широм свијета. То је њима понос, а наш понос, не дао Бог, да буду сила и бомбе, које разарају друге државе и друге народе“, поручио је Владика Јоаникије.
Он је истакао да је Црна Гора увијек подносила велике жртве, гинући за ослобођење наше отаџбине, за Косово и Меотохију. Гинули су Црногорци и 1999. као што су гинули 1912, јер смо увијек Косово и Метохију сматрали својом отаџбином, казао је Његово Преосвештенство и додао:
„Али, поједини су заборавили да је Метохија припадала Црној Гори и тога су се одрекли као што се одричу и жртава и као што дају неодржива и биједна оправдања за злочин на Мурину, па смо, нажалост, са највишег мјеста, морам то са тугом да кажем, чули такву биједну и јадну ријеч да НАТО пакт није ни знао гдје се налази Мурина, него је мислио да ово мјесто припада Косову, да то није Црна Гора, а да су знали да је то Црна Гора не би бомбардовали Мурину“.
„А ми, драга браћо и сестре, не можемо разликовати злочин који се догодио овдје од оног злочина који се догодио у Велици и Ржаници 1944. када су фашисти извршили покољ и геноцид народа у Полимљу, нарочито у Велици и Ржаници на „пет корака“ од Мурине“.
Обраћајући се породицама жртавана муринском мосту, дјеце чија имена је поменуо, као и Вукића Вулетића, Милке Кочановић и Манојла Коматине,Владика је поручио да треба да буду поносни да њихове невине жртве.
„Увјерени смо да је Васкрсли Христос, Побједитељ смрти њима дао нови живот на небесима и да ће њихов спомен,како вријеме пролази, бити све свјетлији и све светији, а НАТО злочин и НАТО армада све мрачнија, да ће човјечанство схватити да ниједан фанатизам није добар и ако се фанатизам споји са неком религијом та се религија претвара у своју супротност. Видимо данас да лажни ислам, искривљени ислам, ислам који се претворио у своју супротност и који разара сам себе, наноси велико зло цијелом свијету, а то су поједини схватили тек кад је то зло дошло до Брисела и до Париза“.
„Нека Господ Бог, нека васкрсли Христос да вјечни покој жртвама, дјечици која су овдје пострадала и одраслима, не можемо никада дијелити жртве, оне су једно у Христу, али, ипак, увијек, истичемо најневиније, оне пред којима је био живот, оне чији је осмјех претворен у плач и чија је радост прекинута, али су они нашли нову и вјечну радост на Небесима у Христу Исусу Господу васкрслом Побједитељу смрти Који их је учинио својим Светим изабраницима и Светим мученицима на Небесима“, казао је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.
