У храму Зачећа Светог Јована Крститеља у Страшевини код Никшића, у навечерје празника Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, у суботу 4. априла 2015, служена је вечерња служба.

Вечерњу службу са освећењем врбових гранчица служио је надлежни парох протојереј Велимир Јововић, а присуствовао је у великом броју вјерни народ овог и околних приградских насеља.

У наставку је свечана литија вјерника заједно са својим надлежним парохом опходила храмовно здање, симболишући на тај начин догађај дочека Господа Исуса Христа, приликом Његовог уласка у град Јерусалим, када Га је народ поздрављао махањем палминим гранчица и радосним усклицима "Осана, на висинама. Благословен који долази у име Господње!“.

Парох страшевински и старотребјешко-кличевски протојереј Велимир Јововић обратио се сабраном народу пригодном бесједом.

"Приближавамо се крају Великог Васкршњег поста. Тај крај, драга браћо и сестре, пун је смисла, а смисао је живот вјечни и Господ нам то Својим примјером показује. Чули смо и кроз данашњи примјер васкрсења четвородневног Лазара, којег је Господ васкрсао из мртвих. Он, Господар живота и смрти, Он, Који избавља из смрти, васкрсао је троје људи за свог спаситељног рада на земљи, осим четвородневног Лазара, и ћерку Јаирову и сина наинске удовице, али, Господ васкрсава и Господ је васкрситељ, како Он сам каже, свих људи“.

"Чули смо данас, како је Он дошао на гроб Лазарев, који је већ четири дана био у гробу, умртвљеног тијела, Он, знајући и имајући људску душу у својој руци, Он Господар сваког човјека, прилази и поучава сестре Марту и Марију и друге присутне који су, по нашем људском обичају, жалосни, уплакани, кукају. Он долази и доноси, могли би рећи, једну новост, саопштавајући им Не ридајте, не плачите, није умро него спава. Ето, шта је смрт за Господара живота и смрти, шта је за Бога оно што најстраобије дјелује на нас људе, од чега имамо највише страха и стида“.

"А зашто имамо, драга браћо и сестре, страх и стид од смрти? Зато што су наши прародитељи Адам и Ева, први људи које је Бог створио за бесмртност, погазили заповијест Божју и љубав Божју, и пали, хрлећи гријеху. Отуда тај страшни, грчевити однос према смрти у нашој души, али, благо нама, ево Господа и Спаситеља нашег, ево љекара, утјешитеља и помоћника нашег Који нам долази у том нашем најтежем тренутку, кад губимо миле и драге, кад се и ми полако примичемо смртном часу, ево Њега да нам каже Не бојте се ваша душа је бесмртна. Умирете тијелом овдје на земљи али душом својом, вјечном душом вјечно настављате да битишете“, казао је протојереј Велимир Јововић.